Predlog zakona kojim se zabranjuje upotreba mobilnih telefona za đake u osnovnim i srednjim školama, a koji najavljuje zaštitnik građana Zoran Pašalić, u koliziji je sa postojećom obrazovnom politikom i Strategijom obrazovanja gde digitalizacija ima važno mesto.
„Kada dete uđe u školu i kada počne nastava, dete ostavlja mobilni telefon i uzima ga tek po završetku časova. Nema korišćenja telefona ni na odmorima, osim izuzetka dece kojoj taj telefon služi zbog njihovog zdravstvenog stanja i specifičnosti njihovih bolesti, naravno to podrazumeva adekvatnu lekarsku dokumentciju. U svim ostalim slučajevima nastavnici bi bili zaduženi za komunikaciju sa roditeljima, ukoliko je to neophodno“, obrazložio je Pašalić nameru pomenutog zakonskog predloga.
Dok zaštitnik građana mobilne telefone svodi isključivo na ovaj aspekt, obrazovna politika lične digitalne uređaje učenika prepoznaje i kao pomoćno sredstvo u nastavi i učenju.
Ovo nije prvi put da se u našoj zemlji otvara dilema treba li zabraniti korišćenje mobilnih telefona u školama, nedavno je susedna Hrvatska najavila da đacima neće biti dozvoljeno da ih koriste i na školskim odmorima, što je primer koje su već uvele neke zemlje. U celoj priči izostaje podatak da u svim tim državama učenici uz sebe imaju školski digitalni uređaj (tablet ili laptop) i svakodnevno ga aktivno koriste u nastavi i učenju, u školi i kod kuće.
„U našoj zemlji, dostupnost školskih digitalnih uređaja van kabineta za informatiku značajno varira. Pojedine lokalne samouprave prepoznale su značaj jačanja infrastrukture i donirale mobilne uređaje, najčešće tablete, koje bi učenici mogli da koriste u školi i kod kuće. Ipak, većina škola i dalje nema uslove da podrži nastavu u kojoj se tehnologija koristi u različitim predmetima. Zbog toga ne treba zanemariti potencijal ličnih digitalnih uređaja učenika kao resursa za učenje „, saopštio je nedavno Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, povodom polemike u medijima podstaknute dešavanjima u Hrvatskoj.
Iz Zavoda napominju da bi, ukoliko škola ne raspolaže dovoljnim brojem školskih uređaja, vođena i kontrolisana upotreba ličnih uređaja mogla značajno da doprinese razvoju digitalnih kompetencija učenika i podrži nastavu i učenje.
„Dostupnost digitalnih uređaja tokom nastave pruža nastavnicima svih predmeta mogućnost da tehnologiju integrišu u proces nastave i učenja na način koji obezbeđuje njenu odgovornu, svrsishodnu i kontrolisanu upotrebu u obrazovne svrhe. Takvo okruženje omogućava da digitalna tehnologija ne bude samo dodatak, već podrška razvoju kritičkog mišljenja, saradnje i kreativnosti kod učenika“, ističu iz Zavoda.
Iz te institucije naglašavaju da lični digitalni uređaji učenika u školi treba da se koriste isključivo na način koji ima pozitivan uticaj na đačka postignuća, te da u tome ključnu ulogu imaju nastavnici.
Zaštitnik građana: Očekujem da će Skupština usvojiti Zakon o zabrani telefona u školama
„Njihova je odgovornost da učenicima jasno predstave kada, kako i u koje svrhe se digitalni uređaji koriste tokom nastave. Istovremeno, škole koje zabranjuju upotrebu ličnih uređaja učenika tokom nastave, a nemaju dovoljno školskih, ne doprinose punoj realizaciji zakonskih odredbi navedenih u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja“, ukazuju iz Zavoda.
Podsećaju na rezultate međunarodnog istraživanja računarske i informacione pismenosti učenika ICILS 2023, u kome su naši osmaci pokazali rezultate ispod međunarodnog proseka.
„Ukoliko rezultate razložimo prema nivoima računarske i informacione pismenosti (ukupno ih ima četiri) čak 67 odsto učenika u Srbiji postiže postignuće koje je niže od drugog nivoa, što je demarkaciona linija koja opisuje nizak nivo samostalnosti u izvršavanju osnovnih zadataka i nizak nivo kritičkog pogleda na korišćenje informacija iz različitih izvora. Za učenike koji nisu dostigli drugi nivo pismenosti možemo reći da nemaju zadovoljavajuće digitalne kompetencije koje su potrebne za efikasno, efektivno i sigurno korišćenje digitalnih tehnologija u školi i van nje“, navodi se u izveštaju za Srbiju, uz pojašnjenje da se drugi nivo računarske i informacione pismenosti smatra minimalnim standardom za efikasno korišćenje digitalnih alata u obrazovanju i za omogućavanje pojedincima da donose informisane odluke u digitalnoj eri.
Istraživanje je pokazalo i da nastavnici u Srbiji u svim fazama nastavnog procesa (pripremi, realizaciji i evaluaciji nastave) u manjoj meri koriste informaciono-komunikacionu tehnologiju (IKT) u odnosu na međunarodni prosek.
