(Ne)uspešno dojenje
Uspešno dojenje počinje kontaktom koža-na-kožu neposredno po rođenju deteta i započinjanjem dojenja u prvom satu posle porođaja. Zajednički smeštaj majke i deteta u porodilištu omogućava dojenje kada beba traži. Pomoć, podrška i empatija osoblja u porodilištu, u trenucima kada je majka u posebnom emotivnom stanju jesu dragoceni, kao i saveti koje majka dobija pre otpusta kući.
„Praktično, svaka majka može da doji. Iako većina trudnica planira da doji, mnoge zapravo dolaze u porodilište nepripremljene. Iako je dojenje prirodan način hranjenja bebe, sam proces je veština koja se uči i zahteva vežbu od strane majke i bebe. Majka i beba moraju da se nauče da rade kao efikasan tim, a pomoć i podrška bebinog tate je dragocena. Najvažnija poruka za majku je da ne odustane ako u početku sve ne funkcioniše onako kako je zamislila“, objašnjava dr Olga Stanojlović.
U kliničkim studijama posebno se posvećuje pažnja značaju i prednosti majčinog mleka za prevremeno rođenu decu – rano uvođenje majčinog mleka, čak i najmanjim prevremeno rođenim bebama, poboljšava preživljavanje i brži oporavak ove dece.
„Dokazano je da ishrana majčinim mlekom takođe utiče na razvoj viših moždanih funkcija i inteligenciju ove dece. U nedostatku majčinog mleka ovim bebama je potrebno obezbediti humano mleko iz banke mleka“, kaže doktorka Stanojlović.
Brojni su razlozi zašto majka dodaje bebi mlečnu formulu: teškoće pri dojenju zbog problema sa bradavicama ili mastitisom, strah da nema dovoljno mleka i da beba ne napreduje, da njeno mleko nije dobrog kvaliteta.
„Ne postoji mleko lošeg kvaliteta, pitanje je samo da li ga ima dovoljno, odnosno da li je majka preduzela sve da poboljša laktaciju (kvalitetni i redovni obroci, dovoljan unos tečnosti, odmor, učestali podoji). Jasno je da mlečne formule ne mogu da zamene detetu mleko njegove majke. Ako se bebi zbog neopravdanog straha i nestrpljenja uvede mlečna formula, ona često brzo potpuno prestaje da sisa. I bebe hranjene formulom će dobro napredovati, ali će ostati uskraćene za sve dugoročne dobrobiti majčinog mleka, dobro zdravlje i u kasnijem uzrastu“, napominje pedijatar Olga Stanojlović.
Važna je podrška
Primarijus dr Radmila Mileusnić-Milenović, načelnica prve Banke humanog mleka na Institutu za neonatologiju u Beogradu, kaže da se dosta govori o dojenju što stvara pritisak kod majki koje imaju problema, ali ta podrška dojenju je više teorijska nego praktična. Dojenje nekada predstavlja veliki psihofizički napor, kada je potrebna stručna pomoć. Bitna je podrška društvene zajednice: stvaranje kutaka za dojenje na javnim mestima, dojenje na radnom mestu, ali i sistemska edukacija kroz redovno obrazovanje dece i omladine.
„Sa radom banaka mleka najbolje su upoznate majke koje su imale takva iskustva. Ostali o radu banaka mleka znaju dosta površno. Banke mleka su veoma važne za decu čije majke nemaju mleka ili imaju odloženi početak laktacije, kao što su prevremeno rođena deca. Mlekom iz banaka mleka bebe dobijaju humano mleko koje je prva i najbolja linija ishrane beba onda kada nema mleka sopstvene majke. Za to su neophodne donorke mleka. To mogu biti majke koje imaju zdrave bebe i doniraju višak mleka ili majke beba hospitalizovanih na Institutu za neonatologiju u Beogradu“, kaže ona.
Kodeks marketinga zamena za majčino mleko je dokument SZO, čiji je cilj da zaštiti dojenje od komercijalnih pritisaka proizvođača mlečnih formula, čiji su profiti ogromni i stalno rastu. Kodeks zabranjuje reklamiranje zamena za majčino mleko i promociju proizvođača. Obaveza zdravstvenih radnika, proizvođača, zastupnika i distributera mlečnih formula, kao i svih ostalih, jeste da se pridržavaju Kodeksa. Ali nije baš tako.
„Kodeks se odnosi na reklamiranje i praksu vezanu za sledeće proizvode: zamene za majčino mleko, uključujući formulu za odojčad; druge mlečne proizvode, hranu i napitke, uključujući dopunsku hranu koja se daje preko bočice, kada je reklamirana ili na drugi način prikazana kao odgovarajuća, sa modifikacijama ili bez njih, za korišćenje kao delimična ili potpuna zamena za majčino mleko; bočice i cucle za bočice. Kodeks se odnosi i na kvalitet ovih proizvoda, njihovu dostupnost i informaciju o njihovom korišćenju“, pojašnjava Marta Sjeničić iz udruženja Supram, i dodaje da na prvi pogled u Srbiji postoji pravna regulativa koja uređuje reklamiranje zamena za majčino mleko, ali da praksa pokazuje da su potrebne određene promene:
„Da politika dojenja bude usvojena i primenjena u svim zdravstvenim ustanovama uz primenu Kodeksa Svetske zdravstvene organizacije o reklamiranju zamena za majčino mleko; da se izrade vodiči i uputstva za dojenje; sprovođenje kontinuirane edukacije zdravstvenih radnika o dojenju i odredbama Kodeksa; imenovanje nacionalnog koordinatora i usvajanje smernica nacionalne koordinacije za dojenje. Potrebno je doslednije primenjivati postojeću pravnu regulativu, naročito u oblasti rada inspekcija, odnosno stavljanja u funkciju redovnih mehanizama kontrole sanitarnih i tržišnih inspektora umesto vanrednih.“
Izvor: Nedeljnik
Potpuno tačno da ne postoji adekvatna podrška u bolnici, osoblje šikanira majke i ne zanima ih ništa od onog za šta primaju platu. Meni da nije bilo Google-a nikada ne bih uspela da dojim. Niko u bolnici nije zeleo da komunicira o tome. Ja sam imala hitan carski, sin 5 dana u inkubatoru, mleko krenulo a nko neće da priča o tome šta da radim. I ništa, 5 dana sam se cedila u šolju da bih podstakla laktacijui slala mu mleko znajući da je to jako bitno. Oni su prosipali to mleko u lavabo. Hvala Bogu petog dana su ga konacno doneli na podoj i dojila sam ga dve godine bez ikakvih problema. I nisam nikome dala da se meša i pametuje, sve sam uspela sama. Mi smo bili mali tim. Treba raditi na edukaciji doljilja kad je bnajbitnije, u bolnici , ako profdkje mnogo vteremena, moze biti lkasno.
U potpunosti se slazem.. znam kako su me samo zbunjivali kad sam dobila prvo dete..to nikada necu zaboraviti,ipak sam slusala onaj majcinski instikt i dojila osam meseci,onda sledeca dva oko devet meseci a cetvrto cak 11 meseci..samo upornost,a svaka majka ima dovoljno i najbolje mleko za svoju bebu