U nekim porodicama je skoro uobičajeno rađanje dvojki, a sada su istraživači identifikovali dva gena koja povećavaju šanse da žena rodi dvojajčane blizance.
Oba gena koja naučnici navode su povezani sa proizvodnjom i obradom hormona koji pomaže jajnim ćelijama da sazre.
„Postoji veliko interesovanje za blizance, kao i za to zašto neke žene rode blizance, a druge ne“, kaže autor studije biološki psiholog Doret Bumsma sa Univerziteta u Amsterdamu.
U veoma retkim slučajevima, može doći do začeća poluidentičnih blizanaca, koji su začeti od iste jajne ćelije, ali od dve različite sperme.
Šta je u genima, a šta nas je snašlo? Prva blizanačka studija u Srbiji
Naučnici odavno znaju da žene u čijoj porodici – naročito sa ženske strane – već postoje blizanci, imaju više šanse da i same rode blizance jer tu genetika igra važnu ulogu. Osim toga, starije žene i dame koje se leče od neplodnosti, imaju veće šanse da začnu blizance.
Međutim, da bi naučnici otkrili koji tačno geni povećavaju šanse da buduća mama rodi blizance, Bumsma i njegov tim su analizirali genome 1.980 žena koje su prirodni putem začele dvojajčane blizance, i to uporedili sa genima 12.953 majke koje su rodile jedno dete.
Oni su primetili da postoje izvesne varijante gena koje se češće pojavljuju kod žena koje rađaju blizance.
Blizanci: Po liku slični, po karakteru različiti
Jedna varijanta gena nazvanog FSHB povezana je sa većom proizvodnjom hormona FSH koji stimuliše folikule i pomaže da jajna ćelija sazri. Tokom svakog ciklusa, u ženskom telu se oslobađa jajna ćelija nakon što je sazrela. Ako u telu ima više hormona FSHB, veće su šanse da se tokom ciklusa oslobode dve jajne ćelije, kažu stručnjaci.
Druga varijanta je gen SMAD3, a ove žene proizvode prosečnu količinu FSH, ali su jajnici osetljiviji na hormone, zbog čega oslobađaju po dve jajne ćelije svakog meseca.
Dr Bumsma kaže da su ove dve varijacije gena samo deo slagalice, ali da povećavaju šanse da žena rodi blizance za 29 odsto.
Izvor: Yumama
