Po onoj staroj anegdoti, jedino čega nema u ženskoj torbi je – mesta. Svega ostalog ima. Sa zavišću gledam neke tako devojke i devojčurke sa torbičcima u koji mogu da stanu samo telefon, novčanik, ključevi.. A u stvari, mnogo je gore krenuti sa torbom nalik sedlu i izigravati magare koje je samo sebe pretovarilo.
Kupovina torbe nije uopšte laka. Eto recimo, meni je neopisivo lakše da je čak sašijem, nego da nađem neku koja mi odgovara. Jedino me zimi muči činjenica da nepromočivu ne mogu da sašijem. I onda kreće agonija. Preskupe su. Prevelike. Pretrpane. Kako je ikome moglo pasti na pamet da na jednu torbu nakrca kao ukras i malo bisera i zlatne lance i cirkone i cvetiće i ponekog leptira i jednu glavu kostura? Ne znam. Ako nisu prekrcane onda su suviše jednostavne. Jedna pregrada pa kopaj, sestro slatka, ako ti zazvoni telefon moraćeš da istreseš i higijenske uloške i uplatnicu prve rate rekreativne i sendvič od juče da bi našla telefon i javila se. Ako se zvonjava odigrava u busu, onda sve to treba obaviti sa jednom rukom, jer drugom moraš da se držiš ako ne misliš da telefoniraš sa poda. Znači, nepraktične. Štaviše, obično su ove tri stvari nekako udružene u ponudi torba: preskupe, prevelike i nepraktične. Ali takva je moda.
Ipak, i pre nego što pogledam cenu, priznajem da je uvek podignem i procenjujem joj težinu, kao moja pokojna baba kokošku pred klanje. Jeste, primorana sam. Ne smem sebi da dozvolim da mi se dopadne neka slatkica ako ima više od pola kilograma. A sa jednom takvom sam propatila. Slatka, praktična, zgodna u sve mi se meša, a prazna teži celih 700grama. To su bile muke Tantalove. Još kad ja u nju stavim svoj kamperski alat za preživljavanje na asfaltu, ona dotera i bukvalno do baba Vukosavine kokoške –oko 2 kile! Posle toga moji kriterijumi za odabir torbe su se drastično promenili… A i cene torbi su se nakon toga drastično promenile…
Isto tako sa brojem obaveza i sa brojem dece torba ili čak broj torbi neumitno raste. Kada imate bebu, onda pored one sa osnovnim stvarima za preživljavanje jedne žene, mora da se nosi i ona sa osnovnim stvarima za preživljavanje bebe. Presvlake, pelene, flašice, kašice, zvečke i mečke postaju naši verni pratioci. Kada se navikavamo na nošu, ne krećemo u goste bez 5 pari dečijeg donjeg veša, i isto toliko pantalonica. Svako vreme nosi svoje breme, a svaka žena svoju torbu. Kasnije, u našim, materinskim torbama nalaze se autići, barbike, bojanke, mrvice keksa, smoki, kačketi pa čak i čitave torbice naših gospođica koje su ih ponele, ali su im već kod prve bandere dosadile pa su ih ubacile u naše torbe od sedam milja… Sudbina ženskih torbi je nepredvidiva. A sadržaj skoro nesaglediv…
Sa zavišću gledam neke tako devojke i devojčurke sa torbičcima u koji mogu da stanu samo telefon, novčanik, ključevi (ako nemaju neki veći privezak) i paket papirnih maramica. Ma, prosto im se divim. Krenuti u džunglu na asfaltu sa samo te četiri stvarčice, deluje nekako zastrašujuće. A u stvari, mnogo je gore krenuti sa torbom nalik sedlu i izigravati magare koje je samo sebe pretovarilo.
I stvarno, Borhes je u pravu. Toliko toga postoji u ovom životu što nas guši i opterećuje a ne možemo da ga se rešimo, pa eto makar te torbe i njihove sadržaje možemo da redukujemo i olakšamo sebi život. Ali, ajde usudi se ti…
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ŽENSKE PRIČE
Oda svim ženama, a nije 8. mart
Piše: Jasmina Jovanović U vremenima kada je ljudskost zanemarena i staromodna osobina, kada je čovek čoveku vuk, a žena ženi krvnik, kada su crne hronike pune vesti, rijaliti tuče i...
Setimo se svih žena koje su se posvećeno borile za svoja prava i jednakost
Piše: Milica Milenković Neki ga slave, neki smatraju da je Međunarodni dan žena kao praznik prevaziđen. Moje je mišljenje podeljeno. Svaka žena, svaki dan u godini treba da posveti samoj sebi,...
Ruski psiholog Mihail Labkovski: Deset osobina ostvarene žene
1. Ona je odmalena naučila da se uzda samo u sebe Čak i ako su mama i tata bili divni, a detinjstvo idilično, ona ne smatra da joj bilo ko...
Gospodarica kosmosa
Autor: Supermama Eh, šta bih ja sve želela ćerku da naučim… Jednog dana, ali taj dan neka se desi što pre. Što pre da ne bi izgubila silno vreme tragajući za...
Nema komentara.