Po onoj staroj anegdoti, jedino čega nema u ženskoj torbi je – mesta. Svega ostalog ima. Sa zavišću gledam neke tako devojke i devojčurke sa torbičcima u koji mogu da stanu samo telefon, novčanik, ključevi.. A u stvari, mnogo je gore krenuti sa torbom nalik sedlu i izigravati magare koje je samo sebe pretovarilo.
Piše: Jasmina Jovanović
Baš je dobro kada je nešto što bi ti sada hteo da kažeš, neko slavan već rekao, pa još u stihovima:
“Ja sam bio od onih što nikad nigde
Išli nisu bez toplomera,
Termofora, kišobrana, padobrana.
Kada bih opet mogao živeti lakše bih putovao.
Kada bih ponovo mogao živeti
S proleća bih počeo bosonog hodati
I tako išao do kraja jeseni…”
Tvoje je samo da citiraš. Mada ne verujem da bi čika Borhes bio baš posebno srećan da zna u kojim trenucima ga se setim. Obično je to kada kupujem novu torbu. Obično danima, nekad i nedeljama, iako sam tanka sa vremenom i luksuz mi je da fantaziram i biram stvari. Ali torbe su moje mučiteljke odvajkada. Isto tako, čika Borhesovih stihova se setim i kad mi neka žena zavali Sport Bili torbekanju među rebra u krcatom autobusu. Ili mi obija kamenac sa bubrega rancem ili torbom za laptop. Ne mogu, a da se u tim trenucima agonije ne zapitam šta nam je sve ovo sa torbama trebalo, i šta li smo sve ovo natrpavale.
Po onoj staroj anegdoti, jedino čega nema u ženskoj torbi je – mesta. Svega ostalog ima.
Leti mi je nekako lakše, lagane torbe od platna istrpe svašta nešto, počevši od obavezne flašice sa vodom, a nekako mi ne budu tako teške. Ali kad krene kišno vreme i kada lagane torbe od krpica prete da prokisnu i poplave sadržaj torbe uključujući telefon, dokumenta, možda i neki nevodootporni novčanik, neseser sa lekovima, higijenskim andrmocama koje sve žene vuku (za svaki slučaj) i kad im nisu “oni dani“, neseser sa šminkom, papirne i vlažne maramice (doduše ove druge su već vlažne zar ne?) dragocene rokovnike sa sve planovima, datumima, sastancima i ponekim receptom koji je na poslu dobijen od koleginice, sendvičima ili obrokom ponesenim od kuće… ma trista čuda! Pokisla torba, jednom rečju, bila bi katastrofa za ženu. Zato žene zimi dobijaju išijase i skolioze kupujući stamene, teške, masivne, kožne ili ne kožne ali podjednako teške torbe.
Ili, ne dobijaju sve ove kostobolje, ako imaju svoj auto i njime se voze i dovoze do posla. Dakle, čak je i za kostobolju i reumu presudan finansijski trenutak, pomirimo se sa sudbinom.
Ali, eto ima nas koje nemamo kola pa smo osuđene na razne torbekanje.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ŽENSKE PRIČE
Razvedena majka nije jadna žena. Ona je žena borac. Umesto što je ogovarate, poštujte je
Niko ne želi da mu se desi razvod. Razvod je poraz. Poraz nade, poraz truda, odustajanje od neke osobe koju si pre toga tako voleo. Ali razvod je ponekad nužan....
Nije valjda da decu šalješ u vrtić, a ti ne radiš?!
Tebi je lako, ti ne radiš. Kad to čujem odmah se iznerviram jer ako ne radim ne znači da se izležavam po ceo dan – kaže besno Beograđanka Nena M....
Dvostruki standardi: Mame osuđujemo za svaku sitnicu, a tate hvalimo i kada greše!
Ember Vordel, mama dvoje dece, na mreži TikTok je podelila objavu o dvostrukim standardima kada je u pitanju percepcija majki i očeva. Video počinje tako št prikazuje jednog tatu kako...
„Jedan dan, jedan život“ – knjiga o putu ličnog i duhovnog usavršavanja
MAJA MILIĆEVIĆ, NAŠA NAJPOZNATIJA UČITELJICA JOGE I TRANSCEDENTALNE MEDITACIJE, OBJAVILA JE ELEKTRONSKU KNJIGU „JEDAN DAN, JEDAN ŽIVOT“ Kroz svakodnevne vežbe i male promene tokom svakog dana možemo da osnažimo prirodnu...
Nema komentara.