Nova studija ukazuje na to da mnoge dugoročne koristi koje se pripisuju dojenju zapravo možda nisu posledica dojenja i majčinog mleka već opšteg zdravlja i dobrog života žena koje se odlučuju da doje.
Mnoge žene koje ne mogu da doje osećaju se krivim zbog toga i brinu da svojoj deci uskraćuju brojne blagodeti po zdravlje. Udruženja poput Američke akademije pedijatara i Svetske zdravstvene organizacije preporučuju da sve bebe budu isključivo dojene tokom prvih šest meseci života, pozivajući se na studije koje pokazuju da je majčino mleko lako svarljivo i da sadrži sastojke koji su bolji od onih u mlečnim formulama, uključujući i imunološke supstance koje smanjuju rizik od infekcija i masne kiseline neophodne za razvoj mozga.
Ali, jedna nova studija ukazuje na to da mnoge dugoročne koristi koje se pripisuju dojenju zapravo možda nisu posledica dojenja i majčinog mleka već opšteg zdravlja i dobrog života žena koje se odlučuju da doje.
Naučnici sa Državnog univerziteta u Ohaju uporedili su 1.773 parova braće i sestara, od kojih po jedno dete dojeno a drugo hranjeno na flašicu, koristeći jedanaest parametara zdravlja i intelektualni sposobnosti. Deca su bila uzrasta od četiri do četrnaest godina.
Naučnici su proučavali zdravlje i ponašanje parova braće i sestara, uključujući indeks telesne mase, gojaznost, astmu, hiperaktivnost, veštinu čitanja, matematičke sposobnosti i inteligenciju zasnovanu na pamćenju. Studija, objavljena onlajn u časopisu Social Science & Medicine, nije pronašla nikakve statistički značajne razlike između dojene dece i one koja su hranjena na flašicu, ni po kom kriterijumu.
„Studija, objavljena onlajn u časopisu Social Science & Medicine, nije pronašla nikakve statistički značajne razlike između dojene dece i one koja su hranjena na flašicu, ni po kom kriterijumu.“
Time što su proučavali braću i sestre koji su različito hranjeni, autori studije želeli su da umanje mogućnost da rasne, socioekonomske, obrazovne ili druge razlike među porodicama utiču na rezultate. Mnoge ranije studije o dojenju nisu obraćale pažnju na ove fakore.
Kampanje koje podstiču dojenje pokazale su se veoma uspešnim poslednjih godina. Prema podacima Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (Centers for Disease Control and Prevention), oko tri četvrtine američkih majki danas doji, u poređenju sa manje od dve trećine, koliko ih je dojilo 2000. godine, a oko 49% i dalje doji svoju decu nakon šest meseci, u poređenju sa 34% 2000. godine.
Uprkos ovom povećanju, naučnici stalno primećuju velike socioekonomske i rasne razlike u učešću dojenja. Istraživanje iz 2008. godine pokazalo je da je dojeno 75% belih i 59% crnih beba, a 2013. godine, 47% belih i samo 30% crnih beba i dalje je dojeno u uzrastu od šest meseci. U poređenju sa bebama hranjenim na flašicu, dojene bebe češće se rađaju u porodicama sa višim platama, imaju obrazovanije roditelje i žive u bezbednijim oblastima, sa boljim pristupom zdravstvenoj zaštiti.
Ipak, studije parova dece istih roditelja, poput ove poslednje, ne mogu sasvim srušiti predrasude prema hranjenju beba na flašicu. “Nismo bili u mogućnosti da kontrolišemo sve što bi moglo da utiče na to što majke doje jedno dete a drugo ne,” objasnila je glavna autorka studije, Sintija Dž. Kolen, docent sociologije na Univerzitetu u Ohaju “Ali smo uzeli u obzir faktore poput prevremene trudoće, redosleda rođenja, starosti majke i toga da li je radila kad je rodila jedno, a nije radila kad je dobila drugo dete.”
Džiof Der, statističar sa Glazgovskog univerziteta, koji je u prethodnim studijama radio sa istim podacima, kaže da su rezultati iz ove studije uverljivi i da su autori koristili dobar metod za eliminisanje grešaka. Ženama koje ne mogu da doje uputio je ohrabrujuće reči.
“U društvu u kome postoje snabdevanje čistom vodom i moderne mlečne formule,” kazao je, “žena koja ne može da doji ne bi trebalo da se oseća krivom, a verovatnoća da će beba imati zdravstvenih posledica je prilićno mala.”
Autor: Nikolas Bakalar
Izvor: New York Times/Detinjarije
Pročitajte još i: Manje brige, više cuge: U prilog staromodnom roditeljstvu
Moze da naprave jos milon ovih besmislenih studija, dojenje nikad nece biti prevazidjeno. Ali farmaceutska industrija mora od necega da pravi ekstra dobit.
Sto puta je lakse dojiti! Nema pranja i sterilisanja flasica i cucli, nema potencijalne mogucnosti razvoja alerije na neki od sastojaka adaptiranog mleka. Postoji puno studija na ovu temu, njihovi rezultati zavise od toga ko finansira tu studiju.