Situacija: dete nema domaći. Na pitanje zašto nema domaćeg kaže kako mu mama nije stavila knjigu u torbu. Dragi roditelji, ne treba dete da učite da čita i piše, treba ga naučiti samostalnosti, naučiti ga da samo sprema svoje stvari. Ne može, ne sme, ‘mama biti kriva’ zato što dete nema domaći ili potreban pribor u školi.
Vaspitačice u vrtiću
Opšte je mišljenje da je dečji vrtić isključivo mesto gde se deca odlažu na čuvanje dok roditelji rade. Pitam se, znaju li takvi roditelji da se za posao vaspitačice, koja ‘čuva’ njihovo dete, školuje 3 + 2 godine? Znaju li da su vaspitačice visokokvalifikovane i da su edukovane da njihovu decu nauče osnovnim životnim veštinama, da decu socijalizujju, da ih pripreme za školovanje?
Neretko čujem koleginice iz vrtića kako se žale da ih roditelji ‘ne doživljavaju’. Odnosno, čak se pojedini roditelji i ljute kad vaspitačice od dece, naročito predškolaca, zahtevaju veću samostalnost, kad ne žele da uče decu da pišu (zato što one znaju da to nije njihov posao i znaju da nisu za to edukovane, ali jesu za kompleksniju pripremu dece za školu), kad ne žele da im vežu pertle, kad im zadaju za ‘domaći’ da nauče samostalno da se obuku i obuju. Vaspitačice u vrtićima jako dobro znaju šta deca treba da znaju pre polaska u školu, ali nailaze na nerazumevanje i nesaradnju roditelja.
Složna braća kuću grade
Čudno je koliko roditelji podcenjuju i omalovažavaju i vaspitačice i učiteljice. Svi mi zapravo imamo isti cilj: da ulepšamo detinjstvo naših mališana, olakšamo im učenje životnih veština, pomognemo im da odrastu u poštene i obrazovane ljude. Žalosno je da neki roditelji i najdobronamernije sugestije vaspitača i učitelja primaju a priori sa stavom da se ima ‘nešto protiv njihovog deteta’ ili njihovog načina vaspitanja. Ne postoji ‘škola roditeljstva’ koju treba proći pre nego se postane roditelj. Prvo se postane roditelj pa se zatim uči roditeljstvo. U tom odgoju dece važna su karika i savetodavna ‘služba’ osobe školovane za vaspitno – obrazovnu delatnost – vaspitači, učitelji i profesori. Često se događa da u prvom redu prosvetni radnici treba da odgajaju roditelje, da deca uopšte nisu problem.
Kako glasi ona već pomalo izlizana izreka ‘Deca su najveće bogatstvo’. Nadajmo se da će roditelji ipak jednog dana uvideti kako ni vaspitačice u vrtićima, ni učitelji u školama nisu njihovi neprijatelji, već saveznici koji su tu i ovde za decu. Njihovu decu. Našu decu.
Izvor: Zelena učionica
