Dr Komarovski savetuje: ako neko u neposrednoj okolini kija, kašlje, šmrca – držite odstojanje. Pranje ruku i provetravanje prostorija ne treba posebno naglašavati. I vrapci znaju da čestice virusa opstaju satima i danima u zagušljivom, toplom i ustajalom vazduhu, a praktično istog časa crkavaju na čistom, prohladnom, vlažnom i svežem vazduhu. U svojim preporukama za preventivu od virusnih infekcija dr Komarovski navodi optimalne vrednosti vazduha za prostorije u kojima se boravi: temperatura 16–22°C, relativna vlažnost vazduha – 40–70%. „Držite se ovih granica“, kaže on, „ako vam je hladno, obucite se! Ne pretopljavajte! Održavajte vlagu u prostoriji. Provetravajte!“
I nekoliko praktičnih saveta dr Komarovskog: stavite rukavice kad morate da se dohvatate nečega na javnim mestima (posebna pažnja na kvake i držače u GSP-u). Ovlažnjavajte sluzokožu disajnih puteva. Koristite kapi ili aerosoli na bazi slanih rastvora. Što je više ljudi u okolini, to više kapi u nos, ali onih na bazi slanih rastvora i aerosoli. Ispirajte usta običnom vodom. Slani rastvor napravite sami: 1 kašičica soli na 1 litar provrele vode.
Tužno je i što ćete od deteta koje ide u vrtić često čuti: „Danas nismo bili napolju.“ „Zašto?“ „Paaaa, hladno je.“
Kod nas se poslednjih godina sve češće nose maske (odbijam da zamislim decu pod maskama kako čilo trčkaraju u tržnom centru!). Maska, međutim, ne spasava zdravu osobu i nema razloga da je nosi ko je zdrav. „Masku nosi oboleli i na taj način se unekoliko umanjuje njegova zaraznost.“
I veoma važna napomena dr Komarovskog: „Ne postoje medikamenti koji smanjuju verovatnoću obolevanja od virusne infekcije. Verovatnoću obolevanja od virusne infekcije umanjuje zdrava ishrana, aktivan način života, dovoljno sna, osmeh i vedro raspoloženje.“ Znam, sad možemo nizati hiljade razloga „protiv“ i objašnjenja zašto je to teško izvodljivo. Ali bolje je a i manje vremena oduzima da se držimo jednog „za“.
Vesna Smiljanić Rangelov
