Ako vam sledeća situacija zvuči poznato, onda ste na pravom mestu: Karli je svanulo jedno od onih jutara sa previše obaveza. Ima sastanak osoblja u 8:30 časova, a treba da ostavi decu u školi, na putu do kancelarije. Ne sme nikako da zakasni. Njen sin, Jona, spokojno se igra sa svojim Lego kockama dok ona sprema doručak.
„Jona“, doziva ga ona iz kuhinje, „obustavi igru i dođi na doručak.“ Nema odgovora od Jone, iako ona može da ga vidi kako sedi na podu dnevne sobe koja uopšte nije daleko. “Jona, hajde na doručak“, opet ga zove. Jona nastavlja igranje. „Jona?Jona!“
Sada je već Karla iznervirana i njena rešenost da ostane strpljiva naglo isparava. Ona upada u dnevnu sobu poput oluje i stoji iznad svog sina. „Jona, šta nije u redu sa tobom – Rekla sam da odmah dođeš ovamo!“
Ovo ste već negde videli? E pa, dobrodošli u klub!
Da bi ste naučili decu da poslušaju iz prvog puta, morate da im pomognete da razviju naviku obraćanja pažnje na ono što ste rekli. Deo stvaranja ove navike je i da obratite pažnju na to kako vi razgovarate sa njima.
Zašto? Jer, ako imate običaj da im nešto ponovite nebrojeno puta, a zatim ili odustanete i uradite to sami – ili pribegnete vikanju – može biti da nenamerno učite svoju decu da vaše reči mogu zanemarivati sve dok ne odustanete (jer mama ili tata nisu baš tako mislili) ili dok zaarlaučete (tek sad su mama ili tata ozbiljni).
Vikanjem, vi dobijate pažnju deteta, ali je to pogrešan pristup, jer doprinosi nefunkcionalnom načinu komunikacije. Istraživanje je pokazalo da vika može imati štetne posledice na decu skoro podjednako kao fizičko kažnjavanje. Deca čiji su roditelji verbalno agresivni pokazuju niže samopouzdanje, veću agresivnost i povećanu mogućnost depresije.
Šta da radim umesto toga? – verovatno se pitate. Evo nekoliko jednostavnih koraka koji vode tome da vas deca poslušaju iz prvog puta.
