U „svili i kadifi”, neki opisuju današnje roditeljstvo ovim rečima. Odgajani bez previše postavljenih izazova, sa stavom da im se sve pruži i omogući, da im ništa ne nedostaje, rastu generacije koje su u takvim okvirima onemogućene za ambiciju i želju za uspehom. Oni imaju sve i lako do toga dolaze, a naruku im idu i moderne tehnologije i svet koji je postao ambijent „na dugme” i „na klik”. Pedagog Dragana Ivković za Politiku kaže da nikada kao sada nije bila tako velika razlika u vaspitanju između roditelja i dece, kao i da su određeni izazovi u razumnoj meri dobri za razvoj deteta.
Nežno roditeljstvo ima i loših strana – evo kako one izgledaju
Dok su na stranicama udžbenika ispisane priče o herojskim podvizima dece koja su učestvovala u svetskim ratovima, danas su takve okolnosti gotovo nezamislive za veći deo modernog sveta. Okviri izazova za današnje naraštaje kreću od osamostaljivanja koje je sve kasnije i kasnije, a sagovornica Politike, koja ima višedecenijskog iskustva u radu s decom školskog i adolescentskog uzrasta, objašnjava da je odrastanje i osamostaljivanje ključno da bi dete postalo čovek. Uloga roditelja u svemu tome je da podrži i obezbedi detetu da što bezbolnije odraste.
Izazovi su važni
„Sklona sam da pomislim, koliko god nehumani uslovi bili u nekadašnjoj vojsci, da je ona imala značajan doprinos u separaciji i sazrevanju mladih ljudi. Naravno da rat ne podrazumevam. Vojska je bila nasilna separacija na određeno vreme i obezbeđivala je mladim momcima da sebe sagledaju iz drugog ugla, da izađu iz zone komfora i da se proces odvajanja nekako zaokruži. S druge strane su i devojke, koje su pratile, a onda i čekale momke iz vojske, na svoj, drugačiji način sazrevale. Razvijalo se strpljenje, tolerancija na frustraciju, a samim tim i veća prilagodljivost u životu, neophodna za opstanak ljudskog bića. Izazovi su važni za razvoj i treba ih osetiti. Život nije savršen i često se moramo prilagođavati, dopadalo nam se to ili ne”, kaže sagovornica Politike.
S druge strane, danas živimo konformizam u svakom obliku života, a Dragana Ivković smatra da je u prirodi čoveka da teži da mu bude lepo i udobno.
Kada strogoća preraste u pritisak: Kako strogi roditelji utiču na decu
„Tokom svog rada s decom i roditeljima poslednjih 20 godina nisam srela dete koje je maženo, a ima problema u ponašanju. Raspuštenost je ta koja vodi ka problemima. Isto kao i deca koja su se razvijala u strogim i rigidnim uslovima. Voljena deca nemaju značajnijih problema u ponašanju. A voljena deca su deca kojom se roditelji bave. Bavljenje decom podrazumeva da ih čujemo, vidimo, razumemo, pratimo, razgovaramo s njima, da ih poštujemo, ali i da im postavljamo granice i pružimo jasnu strukturu. Iako radim sa zaista velikim brojem dece, nisam do kraja sigurna kako je današnjoj deci u njihovoj koži. Spolja gledano, kada uporedimo s vaspitanjem ranijih generacija, ispada da imaju sve i da im se može sve. Međutim, iskušenja današnjeg vremena su na drugačiji način teška.”
Bavljenje decom podrazumeva da ih čujemo, vidimo, razumemo, pratimo, razgovaramo s njima, da ih poštujemo, ali i da im postavljamo granice i pružimo jasnu strukturu.
Razlika u vaspitanju – nikada veća
Prema njenim rečima, nekada razlika u vaspitanju između roditelja i dece nije bila velika kao danas. Roditelji su mogli da primene primere svog odrastanja na vaspitanje svoje dece, a danas se dešava da deca o nekim stvarima znaju više od roditelja. Informišu se putem interneta i roditelji više nemaju u potpunosti kontrolu nad vaspitanjem. A informacije do kojih deca dolaze na internetu utiču na njihov razvoj, često zbunjujuće, naročito u periodu puberteta i adolescencije.
„S druge strane i roditelji su zbunjeni bombardujućim informacijama o pozitivnom vaspitanju. Pitam se kako zbunjen roditelj može da obezbedi deci zadovoljenje jedne od osnovnih potreba – potrebe za sigurnošću. Društvene mreže, video-igrice i veliki broj sati u virtuelnom svetu u toku dana posebna su priča i imaju svoj doprinos u odrastanju i vaspitavanju današnje dece. Ono što roditelji treba da urade jeste da postave granice koje odgovaraju periodu razvoja u kome se dete nalazi. Da razumeju ponašanje svog deteta i da mu obezbede sigurnost. Ovo nije nimalo lak zadatak. Predlažem roditeljima da se dobro informišu o fazi adolescencije kako ne bi lično doživljavali često neprijatno ponašanje svog deteta. Takođe, humor je jedan od poželjnijih načina da se ova faza pregura. Deca kroz humor lakše podnose kritiku, uostalom isto kao i mi odrasli”, preporučuje sagovornica portala Politika.
Roditelji znaju da pobrkaju ljubav i razmaženost, ali ne samo to. Znaju da pobrkaju i nasilje sa postavljanjem adekvatnih granica i strukture deci, bez kojih nema zdravog odrastanja i zdrave ličnosti.
Kuvar, vaspitač, lekar, drug…
„Biti roditelj jedan je od najtežih poslova. Roditelj je istovremeno i staratelj i vaspitač i kuvar, prijatelj i drug, nastavnik i primer za sve. Roditelj ima mnogo uloga u životu deteta. A ta osoba, koja je roditelj, takođe je ljudsko biće s još mnogim ulogama u životu koje nosi svesno ili nesvesno i te uloge takođe unosimo u odnos s decom. Roditelj je i ćerka, sin, sestra, komšija, brat, neko ko ima karijeru. Takođe, potrebe, uverenja o vaspitanju, naučeni obrasci, neispoljene emocije, sve to utiče na roditeljstvo. Roditelji znaju da pobrkaju ljubav i razmaženost, ali ne samo to. Znaju da pobrkaju i nasilje sa postavljanjem adekvatnih granica i strukture deci, bez kojih nema zdravog odrastanja i zdrave ličnosti.
Psihološkinja objasnila – zašto nije dobro da dete uvek bude poslušno
Postaviti deci odgovarajuće granice znači prvenstveno da se zna ko je roditelj, a ko dete i ko odlučuje, da se zna ko koga treba da razume. Da bi dete znalo sutra da donese odgovarajuće odluke, ono mora to od nekoga i da nauči. Deca kojoj je sve dozvoljeno postaju nezadovoljni i nesigurni ljudi koji ne znaju šta hoće, a onda i nesrećni. Isto i deca kojoj je sve zabranjeno, kada izađu iz kuće ponašaju se ’kao puštena s lanca’. Roditelj treba da balansira između ove dve krajnosti”, objašnjava pedagog Dragana Ivković koliko je zahtevna i sveobuhvatna uloga majke i oca.
Izvor: magazin.politika.rs
