10 pravila u japanskom obrazovanju zbog kojih im niko nije ravan

Japanci su poznati u svetu kao izuzetno inteligentan narod, koji se diči svojom dugovečnošću ali i ljubaznošću prema svima. Međutim, zbog čega su oni toliko različiti od ostatka sveta? Odgovor leži u njihovom obrazovnom sistemu koji decu od malih nogu uči pravim vrednostima.

Maniri pre znanja

U Japanu, deca ne polažu bilo kakav ispit pre nego što napune 10 godina. Oni do tada rešavaju samo male testove kako se ne bi previše opterećivali. Oni veruju da prve tri godine školstva đaci trebaju da uče manire i da razvijaju ličnost. Deca se uče da poštuju druge ljude i da budu nežni prema životinjama i prirodi. Njih takođe uče i da budu velikodušni i solidarni, ali razvijaju im i osobine poput samokontrole.

Školska godina počinje u aprilu

I dok brojne škole u svetu počinju sa radom u septembru ili oktobru, u Japanu one počinju u aprilu. Jedan od razloga je i taj što tada cveta čuvena japanska višnja. Njima je nastava podeljena u tri semestra od 1. aprila do 20. jula, zatim od 1. septembra do 26. decembra, a potom od 7. januara do 25. marta.

Učenici obavljaju poslove domara

U japanskim školama, đaci sami čiste učionice, kafeterije pa čak i toalete. Oni su podeljeni u male grupe i njihova zaduženja se rotiraju tokom cele godine. Njihov obrazovni sistem veruje da se oni tako uče timskom radu, ali i da im pomaže da više cene i svoj i tuđi rad.

Ručak se jede u učionicama

Njima je svakodnevno na meniju zdrava hrana isključivo prirodnih sastojaka koja se jede u učionicama. Oni jedu zajedno sa profesorom, čime učvršćuju vezu sa njima.

Vannastavne aktivnosti su popularne

Većina dece nakon škole pohađa i razne kurseve kako bi se upisali na što bolje fakultete ili srednje škole. Osim što provode po osam sati u školi, na vannastavne aktivnosti potroše još četiri sata.

Ljubi prirodu sa svima stvorenjima: 10 dužnosti srpskog đaka iz 1910. godine

Bez domaćih, ispita i ocena: Kako 40 godina kasnije žive polaznici “alternativne škole”

Da li je učenje pisanih slova nepotrebno?

U 109 srpskih škola samo po jedan đak

Majke dve direktorke i jedne doktorke daje svoj recept za podizanje uspešne dece

Jedna ćerka joj je direktorka kompanije YouTube, druga je profesor pedijatrije a treća suosnivač i direktor biotehnološke kompanije 23andMe. Ester Vojcicki objašnjava kako je vaspitala ćerke koje su stigle na...

Problem današnjih roditelja je što brkaju dečja prava sa privilegijama

Piše: Nikolina Milosavljević U svom radu sa klijentima često sam nailazila na situaciju da roditelji ne znaju šta je ono na šta dete ima pravo, a šta je ono što...

Postalo je tabu ponašati se prirodno u društvu svog deteta

Koliko me žalosti nedostatak saosećanja i responsivnosti prema deci, autoritarnost naročito prema bebama i todlerima (oprostite na psovci), isto toliko me pogađa i permisivnost – nepostavljanje očekivanja ponašanja, naročito kako...

Roditelj u virtuelnom dobu je sve zbunjeniji i neodlučniji

Autor: Katarina Đorđević Nekada se znalo: glavni „savetnici” u vaspitanju deteta bile su babe, tetke, strine i iskusne komšinice, a u slučaju komplikovanijih vaspitno-zdravstvenih dilema konsultovan je i – doktor...