1. Zato što deci kiša ne smeta. Znate li ijedno dete koje bi odbilo odlazak u park zbog toga što je napolju malo kiše?
2. Zato što se kišne kabanice i gumene čizmice mogu kupiti na svakom ćošku, i nisu posebno skupe.
3. Zato što u zemljama poput Švedske kiša pada 270 dana godišnje, a njihova deca provode više vremena napolju nego naša.
4. Zato što su tokom stotina hiljada godina evolucije, ljudska mladunčad provodila čitavo svoje detinjstvo napolju, igrajući se po svim vremenskim uslovima, što znači da smo genetski prilagođeni „kvašenju“.
Dovoljan je jedan dobar razlog da ne idu napolje kad je kiša.
http://www.pressonline.rs/info/hronika/162691/grom-ubio-devojcicu.html
Podrazumeva se da ce svaki inteligentan roditelj preduzeti i sve neophodne mere predostroznosti, sto znaci da zna da ni dete ni odrasla osoba nemaju sta da rade napolju po nevremenu u ambijentu gde ne postoji nikakva mera zastite protiv groma (kao sto je to na primer jedna otvorena livada).
Deset navedenih razloga su vise nego poucni i bilo bi zaista predivno kada bi svaki roditelj medju njima pronasao bar nekoliko onih koji bi ga naveli da pozitivno utice na svoje dete i da mu dozvoli da bude ono sto jeste: dete!