Svi roditelji ovih dana razmišljaju o tome šta njihova deca žele za Novu godinu. Međutim, možda je još važnije podsetiti se šta ne žele. Evo naše liste predloga za izbegavanje:
1. Da ih tokom prazničnih dana vučete po tržnim centrima
Predpraznične nabavke, kupovine poklona, mahnito jurenje sa rasprodaje na rasprodaju – nema goreg košmara za decu. Sve vreme moraju da hodaju tamo-amo, ništa ne smeju da diraju – najbolje da i ne govore jer vi vršite silne matematičke operacije u glavi, računajući koliko će iznositi koja rata ili koliko vam je novca preostalo na kartici. A kad se konačno dovučete kući, vi ste potpuno iscrpljeni i još manje želite da vas deca gnjave.
2. Da od prazničnog slavlja napravite dosadnu obavezu
Ako u vašoj porodici novogodišnji i božićni praznici predstavljaju projekat sa elaboratom od 150 strana, koji detaljno propisuje kako ćete urediti dom, postaviti i aranžirati novogodišnju trpezu, šta ćete jesti i kupovati, pretvorili ste provod u “moranje”, a praznike u stresnu obavezu koja neće prijati ni vašoj deci, ni vama.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Evo zašto ne treba da pospremate nered za decom!
Da li bi protivotrov za dečiju sobu u haosu mogao biti tako jednostavan poput zatvaranja vrata? Stručnjaci kažu da malo nereda nije samo prihvatljivo, već je neophodno i za kreativnost....
Ništa mu ne fali – škola ga ne zanima, a kad igra video igrice on je miran
Ponekad pomislim da pišem o banalnim stvarima. O nečemu što u suštini svi znaju. Pogotovo kad pišem o temama vezanim za zdravlje i vaspitanje djece. Jer, većina ljudi, prosječnog nivoa...
Mi ne gajimo travu, mi gajimo sinove
Piše: Slavica Adžić Ne prosipaj mrve sa stola. Ne piši po zidu. Ne gazi travu. Pazi da ne polomiš vazu ili lutku. Pazi da ne prospeš vodu van kade dok...
Današnja deca nemaju granice koje su nama postavljali roditelji
Piše: Jovana Kešanski Nemoj da mi neko dolazi da se žali na tebe. Idi trotoarom. Posle škole, odmah kući. Uradi prvo domaći. Javljaj se na ulici starijima. Idi mi...
Bravo Jovana! Odlican tekst 🙂