Ovaj tekst je namenjen tebi koja želiš da uspeš u dojenju. I tebi koja nisi u tome uspela sa prvim detetom, a želiš da ponovo probaš sa drugim/trećim detetom.
8. “Ja imam dovoljno mleka za svoju bebu!”. Mantra koju treba sebi ponavljati stalno. Samo 1-2% žena zaista ima problem sa produkcijom mleka. A koliko njih ostane u uverenju da su bile u tom malom procentu? Ako si stalno pod stresom “da li je sada gladna? da li da joj sad dam i flašicu?“, velika je šansa da se na neki trenutak dotok mleka pomalo i blokira. Napomenuću – blokira otpuštanje mleka, a ne njegova proizvodnja. Jer, adrenalin od stresa može uticati isključivo na otpuštanje, a ne na proizvodnju mleka. A da ne pričam o prenošenju majčinog stresa na bebu, i o daljem uticaju i na nju i na uspešnost sisanja. Ja sam sebi ponavljala i “neću biti jedna od 50% žena koje nakon prvog meseca odustanu“. Čak sam to htela i da napišem na papiriće i da polepim iznad kreveta i po krevecu, ali smo ubrzo uspeli u dojenju, pa nije bilo potrebe.
9. Konsultuj se isključivo sa ženama koje su uspele u dojenju. Razumem da znači da sa ostalim majkama koje nisu uspele u dojenju podeliš sve o pritiscima na koje si naišla, na probleme i sl., ali puno više ti može pomoći majka koja je kroz isto to prošla, ali i uspela sve da prevaziđe. Takva majka će znati i neki konkretan savet da ti da, pored tešenja i onog “razumem te” ili “grozno je”. Meni su puno pomogle FB grupe kao i privatni kontakti sa ženama koje su ili stručne za laktaciju, ili koje su uspešno savladale dojenje. Iako neke od njih ni lično nisam upoznala, bile su veoma predusretljive. Svaka žena koja uspe u dojenju ima potrebu da svoje iskustvo podeli sa drugim majkama, da o tome priča i tako možda i pomogne drugima.
10. Nikako, ali nikako, ne ubacuj AD dohranu. To je još jedan čest savet naše patronaže, kod onih majki kojima mleko tek nadolazi. On ide uz ono “hrani ga isključivo na 3h”. I onda čekaš i čekaš da ti se količina mleka poveća, a kao da ga ima sve manje. Jer mu u stvari nisi pravilno pomagala da više nadolazi. A beba se sa druge strane navlači na flašicu, jer je tu potrebno samo da zabaci glavu i da guta mleko koje curi, a kod mame mora da se pomuči i da vuče. Pa da čeka refleks otpuštanja mleka. I onda dođe dan kada odluči da više uopšte ni ne želi da se druži sa sikom.
11. Refleks otpuštanja mleka. Imaš dovoljno mleka i ono je tu, samo nemoj očekivati da ono non stop teče u jednakim mlazevima, kao na flašici. Neka majka ima prejak refleks otpuštanja, pa beba može i da se zagrcne ili halapljivo da jede, a neka mama može imati preslab refleks, pa i ona i beba moraju malo sačekati da se to mleko otpusti. Beba će se unervoziti u tom slučaju. Gladna je i htela bi odmah da guta. Zato je važno da majka zna o čemu se radi i da ne paniči. Topli tuš pre podoja je meni tu pomagao, kao i stalne ručne kompresije dojki dok beba sisa.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: BEBOLOGIJA
Prim. dr sc. Vladimir Šparac: Ne odlažite trudnoću za četvrtu deceniju jer može biti prekasno
Još devedesetih godina prošlog veka kasne trudnoće su bile izuzetak. Danas, gotovo četvrtina trudnica su žene starije od 35 godina. Razlozi zbog kojih sve više žena i parova odlaže rađanje...
Vreme je najveći neprijatelj u borbi za potomstvo
Trend u Srbiji, kao i u svetu, jeste da se roditeljstvo odlaže zbog obezbeđivanja egzistencije i napretka u karijeri, ali se zaboravlja na biološki sat, poručuje za RTS Ana Mitrović,...
Zašto niko ne kaže “Prvo, pa žensko!”?
Samo nek je živo i zdravo. Ni veće istine ni češće fraze u srpskom jeziku. Kad objavite da čekate bebu – samo nek je živo i zdravo. Kad se žalite...
Povratak na posao ne mora da znači i prestanak dojenja
Poslednji podaci istraživanja iz 2019. godine koje je sproveo Unicef kažu da 24 odsto majki u Srbiji doji svoju bebu u prvih šest meseci. Gordana Plemić iz Udruženja roditelj govorila...
E vala dosta mi je ovih tekstova o dojenju!
Prvo mi se digne kosa na glavi kad procitam ove statistike po kojima samo 2% zena ne moze da doji. Iz toga proizilazi da ako zena ne moze da doji onda je ili lenja ili sebicna. Treca varijanta je da nije dovoljno”informisana”. Sve se mislim da su nase babe imale i patronazne sestre i skole roditeljstva i knjige i internet.
Dalje, redovno ih pisu zene koje su uspele u dojenju, automatski znaci da one imaju mleka da doje. Licno sam probala sve moguce metode ovde navedene i jos sijaset njih pa svoje drugo dete nisam uspela da dojim duze od 5 meseci. Prvo sam dojila 10 meseci.
Zato prestanite vise sa tekstovima sve se moze kad se hoce, jer je cinjenica da neke zene imaju manje a neke vise mleka, a neke nemaju uopste.
Tolika fama oko dojenja samo smeta mladim majkama i stvara im dodatni pritisak koji im uopste ne treba. Od gomile saveta vise ne znaju ni gde je levo.
Hvala Bogu ako nema majcinog mleka ima alternative, dete nece umreti od gladi.
Slazem se samo sa jednim. Daj bebi da siki kad god zaplace i pa sta vam Bog da.
Draga Jelena,
ja sam autor ovog teksta. Zao mi je ako ste izveli neke pogresne zakljucke iz teksta i sto mislite da ovakvi tekstovi samo stvaraju pritisak majkama. Tekst je namenjen pre svega majkama koje se upravo sada bore da izadju na kraj sa laktacijom i meni su upravo takvi saveti i tekstovi pomogli da pobedim te izazove. Cilj teksta svakako nije bio da optuzi majke da su lenje ili sebicne ukoliko ne doje, sto je jasno naznaceno i u uvodnom delu.
U skladu sa aktuelnom Svetskom nedeljom dojenja, verujem da cete ovih dana naici na jos slicnih tekstova na razlicitim mestima, kojima je osnovni cilj da se obrate majkama koje trenutno uspostavljaju dojenje, da ih motivisu i poruce im da nisu same!
Vama svakako hvala na podeljenom komentaru.
Svako dobro Vam zelim,
Aleksandra
Aleksandra,
Tekst je divan. Hvala Vam na njemu.
Ja sam i gubila mleko i vracala i uspela da dojim 8 meseci uz povremenu pomoc dohrane, tako da sam bila sa obe strane, i apsolutno ne smatram da je ovaj tekst napadan ili uznemirujuc.. A podaci o tako malom procentu majki koje zaista ne mogu da doje dao je i UNICEF.
Pozdrav,
D.
Draga Aleksandra,
Izvinjavam se ako sam u proslom komentaru bila malo gruba. Zaboravila sam da je iza ovog teksta “ziva” osoba.
Vas clanak ima dosta korisnih saveta i lepo je koncipiran.
Ono sto je meni zasmetalo je to sto iako u uvodnom delu napominjete da je tekst pisan prvenstveno kao podrska zenama koje zele da izadju na kraj sa laktacijom i da nikoga ne osudjujete, vec u sledecem pasusu implicitno osudjujete zene koje ne doje: “Po meni si veća carica ako priznaš da nećeš da “se bakćeš” sa dojenjem, nego ako kao nešto pokušavaš, a u stvari jedva čekaš da pređete na flašicu” . Odmah delite zene na dve kategorije, one koje zele i one koje ne zele da doje. U stvarnosti su stvari malo drugacije.
Mnoge zene se “bakcu” i u isto vreme jedva cekaju da predju na flasicu jer, da se ne lazemo, iako je divno drzati dete u narucju i biti svestan da mu bukvalno dajes deo sebe, nikome ne prija da ne spava mesecima i da dane provodi radeci nesto sto mu prouzrokuje bol. Mi to ipak radimo jer znamo da je to dobro za nasu decu, zelimo da ih nahranimo, da ih zastitimo i pruzimo im najvise sto mozemo.
Vi ne priznajete realne muke kroz koje zene prolaze i koje NISU ISTE ni sa dva razlicita deteta iste majke, a kamoli kod dve razlicite majke. Nekome lakse ide od samog pocetka, nekome ide mnogo teze: razdvoje ga od bebe u startu, ima uvucene bradavice, beba nece da vuce ili non-stop spava, beba hoce samo jednu dojku, mastitis, regade, tezak porodjaj i iscrpljenost, infekcije posle porodjaja i antibiotici… Sve te zene ZELE da doje i trude se i informisu se, ali su OKOLNOSTI takve da im je to isto dojenje veoma otezano do granice da se postavlja pitanje sta je upornost, a sta fanatizam i koliko je to uopste dobro i za majku i za dete. Koliko je to dobro i za stariju decu kojima je mama nedeljama non-stop nedostupna jer 24h dnevno doji i izmlaza se. Mnoge zene se iscrpljuju do granice besmisla jer im u glavi odzvanjaju slogani “dojenje je najbolje za vase dete” i “98% zena moze da doji”.
Kao sto sam rekla, lepo je da zelite da podelite vasa iskustva i sigurna sam da ce mnogim zenama biti korisna, ali ne delite zene u dve kategorije, jer nista nije crno i belo.
Nadam se da je ovaj moj komentar vec bio konstruktivniji i smisleniji.
Veliki pozdrav
Jelena
Kao da sam ja pisala od reci do reci, od pocetka do kraja. Sa svim mukama i ubedjivanjima da nemam mleka,evo mi i dalje sisamo. Vec 15 mes. Bravo Aleksandra, svim mamama treba ovakva podrska. Podrska dojenju. Veliki pozdrav
Поштована Александра,
И мени се допада текст. Баш сам данас неколико пута захваљивала Богу што смо успеле и што коначно уживамо у дојењу. Моја беба има шест и по месеци, а око пет месеци смо се мучиле са застојем млека, маститисом (и то не због спавања током целе ноћи), рагадама, смањеним лучењем (или отпуштањем) млека и другим искушењима. Након што једног дана и ноћи готово да нисам имала млека, помислила сам да сачекам ујутро преглед код педијатра, па да можда ставим тачку на дојење. Та мисао ми је теже пала и од ноћи проведених са потпуно стврднутим дојкама, а било их је четири или пет праћених данима застоја око њих. Педијатар је био одушевњен напретком од 1100 грама за месец дана и ја сам одлучила да упркос свему наставим. Сада сам пресрећна. Беба је толико напредовала сваког месеца. Сада је мало порасла и све се више зближавамо. Не верујем да се сви проблеми дешавају услед неког унутарњег отпора према дојењу. Ја сам од самог почетка готово љубоморна на све савете у стилу “дај јој дуду, флашицу, чај од камилице” итд. Моја беба је искључиво сикила шест месеци, пила је воде само када је то сама хтела. Хвала Вама на тексту, а нека ово буде и мој мали допринос Недељи дојења. Никога не кривим због немогућности да доји или одлуке да то не чини, али ако нека мама има овакве проблеме, нека зна да има наде и да не треба никакву течност да даје беби до навршених шест месеци, јер само може себе да упропасти, ако има пуно млека, а тиме и дојење своје бебе. Поздрав свим мамама! 🙂
Iako je sve u tekstu tacno, nije sve tako jednostavno. Dojenje ne uspeva i iz nekih drugih razloga.
Moja beba je prvih mesec dana prespavala na sisi. Sve po pravilima – bez cucle, na sisu kad god zaplace, ali ona je premalo vukla zato sto je bila slabasna i pod zuticom, bez obzira na stipkanje, budjenje, premestanje sa dojke na dojku….Dobila je samo 150 grama, medicinska sestra rekla kako to nije videla u karijeri. Predlagali AD, ja sam pocela ipak kombinovano – prvo dojka pa flasica. Posle tri meseca pocela sam vracanje na iskljucivo dojenje, ali taman nakon uvodjenja par samostalnih podoja ona je pocela polako da odbija vecernji podoj. Nisam pocela ranije da bi ona sto pre dobila vise na tezini – imala je ispodprosecnu tezinu i duzinu na porodjaju, Izmuzavala sam se do sedmog meseca koliko god je moglo i dodavala joj i prestala sam kad vise nisam imala sta da izmuzem.
Eto, nisam imala ragade, mastitise, ne zanima me estetski izgled dojke, niko me nije prevario da je premalo dobila na tezini, nista…A ipak nije potrajalo. Ima tu mnogo vise faktora i situacija od onih uobicajenih.