Jedna od najvećih promena za prvake u osnovnim školama je uvođenje projektne nastave.
Učenike prvog i petog razreda osnovne škole i prvog razreda gimnazije od septembra sledeće godine očekuje novo gradivo, nov način učenja i novi udžbenici, ali i manje lektire.
Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja izradio je nove nastavne planove i programe za ove razrede da bi bili usmereni ka ishodima.
– To znači da se nastava i učenje više neće svoditi na puko nabrajanje i memorisanje činjenica, već će naglasak biti na problemskoj i programskoj nastavi, na međupredmetnom povezivanju. Komunikacija, timski rad, uvođenje preduzetništva i celoživotno učenje neke su od veština koje će se više razvijati, učenici će sami dolaziti do nekih podataka, ali biće i više kritični – priča Gordana Mijatović iz Zavoda.
Za Prvačiće projekti
Jedna od najvećih promena za prvake u osnovnim školama je uvođenje projektne nastave.
– Izborni predmeti postaju sekcije, a uvodi se čas projektne nastave na kojem bi učiteljica sa decom obrađivala pojedine teme kroz više predmeta, a grupe đaka bi radile i određene projekte da bi polako shvatali šta je to timski rad. Đaci će pri tome koristiti i telefone i računare za učenje – kaže Mijatović.
Programi su rasterećeni sadržaja koji su deci previše apstraktni i oslanjaju se na iskustvo koje deca donose u školu.
– Program za prvi razred usmeren je na detetovu najbližu okolinu da bi ono širilo vidike kako bude raslo. Primera radi, kada su u pitanju praznici, iz predmeta Svet oko nas, đaci će učiti o Novoj godini, Božiću, Svetom Savi i o drugim praznicima iz njihovog neposrednog okruženja (porodica i škola), dok će npr. o državnim praznicima učiti u četvrtom razredu kada budu učili o svojoj otadžbini – objašnjava Mijatović.
Petaci rasterećeniji
U grupi koja je radila na izmenama za peti razred uključeni su i učitelji da bi se stekla bolja slika o tome sa kojim znanjima oni dolaze kod nastavnika.
– Program za peti razred je najviše rasterećen, sadržaji su ili izbačeni ili prebačeni u više razrede. Najbolji primer je biologija – gradivo je podeljeno u pet oblasti: poreklo i raznovrsnost života, jedinstvo građe i funkcije kao osnova života, nasleđivanje i evolucija, život u ekosistemu i čovek i zdravlje. U svakom narednom razredu će se njihovo znanje produbljivati – kaže Gordana Mijatović.
Komunikacija, timski rad, preduzetništvo, istraživanje, kritično mišljenje cilj su izmena
Više časova u gimnaziji
Za razliku od nastavnih planova za osnovce koji su usvojeni i za koje je objavljen javni poziv izdavačima za pisanje udžbenika, gimnazijski plan je tek prosleđen Ministarstvu prosvete kao predlog.
– Đaci će po svojim afinitetima birati po dva izborna predmeta koja su multidisciplinarna i koja će učiti kroz istraživačku i projektnu nastavu. Ipak, glavna novina bi bila da prirodne nauke dobiju više prostora za vežbe, a insistiraće se da se one uvedu i na društvene predmete i jezika – najavljuje Mijatovićeva.
Tako bi đaci na časovima filozofije imali debate, a iz istorije bi više vremena provodili istražujući.
– Gimnazijalci bi, umesto sadašnjih 31 čas, imali 33 časa nedeljno, koliko imaju i učenici srednjih škola za časove vežbi – kaže Mijatović.
Ona ističe da je ideja Ministarstva da za četiri godine ceo sistem bude reformisan i da se tada realizuje eksterna matura.
Menjaće se i lektire
Gordana Mijatović ističe da su lektire na svim nivoima smanjene.
– U prvom razredu se vratilo čitanje u nastavcima da bi se đaci navikavali da čitaju duža dela iz više puta, da povezuju pročitano. Takođe, smanjen je broj književnih dela, ali će se povećati izbornost – najavljuje Mijatović.
Tako npr. u petom razredu neće biti obavezna dela Žila Verna i Milovana Vitezovića, pesme Branka V. Radičevića: “Kad mati mesi medenjake” i “Kad otac bije”, a u gimnaziji više se neće izučavati barok kao pravac, Danilo Kiš “Rani jadi”, Šiško Menčetić, Džore Držić, a iz narodne kniževnosti izostavljene su pesme “Sunce se djevojkom ženi” i “Boj na Mišaru”, kao i pripovetke “Djevojka brža od konja” i “Zlatna jabuka i devet paunica”.
Milica Rašić
Izvor: Blic
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Rad u razredu – jedno od najstresnijih zanimanja
Edukacije, tablice, formulari, nepregledna administracija, roditeljski pozivi, dete s posebnim potrebama, individualni programi , vršnjačko nasilje, formativno ocenjivanje, nadaren u razredu kojem je dosadno… sve to u jednom danu. Nekada...
Uskoro dvogodišnje srednje obrazovanje za 40 najtraženijih zanimanja
U Srbiji će uskoro biti uvedeno dvogodišnje srednje obrazovanje za čak 40 najtraženijih zanimanja, a srednja škola biće obavezna za sve, otkriva ministar prosvete Mladen Šarčević! Kako Informer saznaje, na spisku novih...
Atletika se vraća u srpske škole
Atletika, kraljica sportova će od nove školske godine u klupe s decom. Mladen Šarčević, ministar prosvete, Veselin Jevrosimović, predsednik ASS-a i Milan Stošić, predsednik Udruženja pedagoga fizičke kulture Beograda i...
Ministar Šarčević predložio kako nadoknaditi propuštene časove zbog produženog raspusta
Direktori škola trebalo bi da “kombinuju” načine za nadoknadu nastave, preporučuje ministar prosvete Mladen Šarčević nakon odluke da raspust u centralnoj Srbiji bude produžen do ponedeljka, 24. februara, kada će...
Deca su danas preopterecena programima koji im nece trebati u zivotu, svej e vise stranih investitora i tehnologija a bez poznavanja engleskog i nemackog jezika naci dobro placen posao bice tesko.