3. Ja to nisam uradio/uradila
„Molim te pokupi te igračke ako već idete napolje!“ kažem mlađoj, starija je iznela smeće napolje..
„Ali, mama, ja to nisam uradila! Ja sam se igrala samo sa lutkama! Neću da skupljam za sestrom!“
„Aha, shvatam nisi ti uradila…Da, da. A jesam li ja pojela čitav ručak juče, i kolač posle? Jesam li jela iz sva četiri tanjira sa sve četiri kačike, viljuške, noža,čaše? Jesam li ja sav razapet veš isprljala, onu tvoju haljinu što se pere ručno da ne pusti farbu, jesam li ja uflekala pa je sama oprala? A? Jel to u redu?“
„Pa, nisi…“
„E pa ,molim lepo! Mi smo porodica, svi rade sve. Skoro sve. Pokupi sve igračke i kad kreneš složi obuću u hodniku!!!“
Duri se ali skuplja .Ok, razumem da joj to lepo objasnim jednom, dva puta i ona to zapamti, ne bi bilo strašno.Nije više mala, nije ni glupa, hvala Bogu, ali eto, koristi priliku da se svađa. Voli da ti odgovori pa to ti je. Makar malo. Možda vežba za budućnost…ne znam. Ali kada mi po ko zna koji put kaže: „Pa, ja ovo nisam uradila!“ meni se lepo plače!
