Većina nije ni znala kako se Musa zvao, a to im, kako kažu, nije ni bilo važno, jer je on prosto bio – Musa sa Detelinare. No, ovom gospodinu je pravo ime bilo Šaćir Ismaili.
Neki ga se sećaju odranije, kada je prodavao alvu, zimski sladoled, sunje (semenke), ušećerene jabuke i gugi, a drugi iz skorašnjeg perioda, kada su u njegovoj piljarnici kupovali voće i povrće. Mnoge Musa vezuje i za detinjstvo i neke bezbrižnije dane, ali svi se slažu u jednom – da je bio dobar čovek i ljubazan komšija.
Goran Crnjanski, koji je odrastao na Detelinari, rekao je za portal Moj Novi Sad da je Musa sa Detelinare legendarna ličnost u ovom novosadskom naselju.
– Svojim imidžom i šeširom koji je nosio, stavom, uljudnošću i lepom rečju, odavao je sliku pravog gospodina i ljudske veličine. Njegova radnja je bila mesto gde su se generacije stanovnika Detelinare okupljale, posebno zbog suncokreta popularno nazvanog Tajsonke, orasnica i zimskog i letnjeg sladoleda, a posebno čokoladne alve koje je prodavao – opisuje Crnjanski.
Nemoguće je ne pomenuti i urbani mit, o kojem je naš portal već pisao, a koji nam je ponovio i naš sagovornik, kako se pričalo da Musa koristi fišeke za čačkanje ušiju, što je, iako neosnovano, doprinosilo njegovom šarmu i popularnosti, jer su se deca šalila na taj način generacijama, i svako je bacao taj kraj fišeka.
– Vremenom je Musa modernizovao svoju radnju, prešavši sa prodaje suncokreta na voće i povrće, prilagođavajući se potrebama svojih mušterija. Njegova piljarnica ostala je mesto okupljanja i simbol zajedništva na Detelinari. Njegova alva je bila simbol prodavnice, slatkiš koji su svi obožavali. Tokom rata 90-ih i krize, mojoj mami Radmili je nesebično dao recept, kao i ostalim komšijama, tako da smo uživali u toj poslastici i kod kuće. Musa sa Detelinare ostaje simbol topline, zajedništva i humanosti, deci je pedagoški prilazio i učio ih lepim manirima, a njegova priča je duboko ukorenjena u sećanjima stanovnika naselja – priseća se ovaj Novosađanin.
Zanimljivo je i da je pokrenuta ideja za bistu na tom platou kod robne kuće na Detelinari, te da postoji predlog da dobije naziv naziv „Trg kod Muse“, jer, „kada se tu dolazi, ide se kod Muse, zna se gde je to“. Na Fejsbuk grupi „Za lepšu i bolju Detelinaru„, koja ima nekoliko hiljada članova, pokrenuta je inicijativa za pravljenje murala i biste i već se organizuju za nabavljanje svih potrebnih dozvola.
Svoje sećanje na Musu i zajedničku fotografiju podelio je na svom Fejsbuk profilu i Dragan Vlašić Bubika, naša Gradska faca:
– Musa, čovek koji je obeležio moje detinjstvo, i uopšte moj život, gledao sve moje nestašluke, poštovao moje roditelje, mislim da sam najlepše pečeno kestenje iz njegove ruke jela, došla bih po kilu nečega, a vraćala se sa dve jer Musa časti, šešir i zeleni Varburg, takav je stizao naš Musa, možda baš takav sad stiže i međ’ zvezde, sa sve onim velikim upaljenim svetlima, veselo, dostojanstveno i posebno. Neka mu je večna slava, zaslužio je, Detelinara je ponosna što je takva veličina živela među nama, takav čovek – reči su kojima je Musu opisala još jedna Detelinarka, dr Slađana Anučin, takođe naša Gradska faca.
Mnogi naši sugrađani oglasili su se sa svojim sećanjima i emocijama kada smo juče objavili vest o Musinoj smrti.
– Počeo je prekoputa Radničkog, u trafici-poslastičarnici. Maznem lovu od ćaleta, odnesem mu sve i kažem da je to za orasnice za mesec dana, svaki dan po jednu. Vidi on moju kevu, vrati joj sve pare i zamoli je da me ne tuče i da mi ne kaže da je vratio te pare. Ja sam mesec dana i dalje dobijao orasnice…bili smo deca i on i ja – podelio je svoje uspomene Branislav G.
Vesna P. M. prisetila se da je jednom prilikom zajedno sa njim putovala gradskim prevozom od Najlon pijace do Detelinare, te da su mu se bezmalo svi putnici javljali, a jedna gospođa sa devojčicom je prišla i rekla: „Ovo je čika Musa, njega voli ceo Novi Sad!“
– Imao je najbolje orasnice, njegov osmeh i pristup deci niko neće imati kao on. Divota od čoveka, uvek je bio tu za sve. Crna alva, kokos štanglice, i dan danas osećam njihov ukus u ustima. Kada je zima, svi kod Muse na ušećerene jabuke ili crnu alvu i zimski sladoled, a leti na sladoled na kugle. Uvek je bio ljudina koja je častila. Imao je ogromno srce u koje je stao svaki Detelinarac – napisala je Maja R.
Jedna čitateljka kaže da je na saznanje o Musinoj smrti plakala isto kao što je to učinila kad je umro Đole, a više njih se seća kako se svima obraćao sa: „Gde si mafijo!“ ili „Gde si legendo!„.
– Kad god je prolazio sa zelenim varburgom uvek nam je svirao jer smo tu kod robne kuće igrali fudbal. Retko dobar čovek i stvarno je voleo decu – naveo je Mario K.
Kažu Detelinarci da je čak i čuvena gvožđara (sada se tu nalazi „Palma“) bila poznata kao „prekoputa Muse“.
– Psiholozi i pedagozi su mogli da uče od ovog čoveka... bio je institucija – naglasio je Saša S.
U više stotina komentara te naše objave, ljudi su imali isključivo lepa sećanja na ovog čoveka. Izjavljuju saučešće Musinoj porodici i obećavaju da nikad neće zaboraviti ovu detelinarsku facu.
Kako saznajemo, Musa je sahranjen juče, u svom rodnom selu na Kosovu.
Izvor: mojnovisad.com / / Autor: Svetlana Bogićević
