Stručnjak Privredne komore Srbije (PKS), Aleksandar Mastilović, poručuje da AI još ne preuzima tržište tako brzo, ali da obrazovni sistem mora hitno da se prilagodi novim potrebama kako bi mladi znali da upravljaju, a ne da ih zameni tehnologija.
Veštačka inteligencija bi u narednih pet godina mogla da ugrozi oko 70.000 radnih mesta u Srbiji, prema procenama Fondacije za razvoj nauke.
Veštačka inteligencija, istorijski datumi i velika opuštenost
Najviše su ugrožena administrativna zanimanja, dok su inženjeri, umetnici i stručnjaci u raznim oblastima trenutno manje izloženi riziku.
Ipak, stručnjak iz Privredne komore Srbije Aleksandar Mastilović rekao je za RTS da se promena neće desiti tako brzo kao što se često prikazuje. On je istakao da se javnost često neopravdano uplaši novih tehnologija zbog prenaglašenog marketinga.
Mastilović upozorava da obrazovni sistem mora hitno da se prilagodi novim zahtevima tržišta.
Iako su neke reforme već sprovedene, on tvrdi da je potrebna prava revolucija u obrazovanju, jer mladi danas uglavnom uče napamet, umesto da razvijaju veštine koje će im zaista trebati u budućnosti.
Za razliku od ranijih vremena kada su ljudi samo tražili informacije, veštačka inteligencija sada može i da ih obradi i sažme, što je nekada bio posao ljudi. Ipak, podseća da su sve tehnološke revolucije do sada na kraju stvarale nova radna mesta, iako su istovremeno gasile neka stara zanimanja.
Kako će veštačka inteligencija poput ChatGPT-a promeniti obrazovanje naše dece?
Mastilović posebno naglašava da će jednostavnije IT pozicije verovatno nestati, jer će ih obavljati iskusni programeri uz pomoć veštačke inteligencije.
Međutim, postavlja važno pitanje: ko će za 15 godina biti ti iskusni stručnjaci ako sada ne školujemo mlade?
Zaključuje da mladi ne moraju nužno da znaju da programiraju u klasičnom smislu, ali moraju da nauče kako da pravilno usmeravaju veštačku inteligenciju, jer njen učinak zavisi od kvaliteta uputstava koje dobije.
Izvor: M.A./EUpravo zato/biznis.rs
