Svaki roditelj želi da je njegovo dete sigurno u sebe, sposobno da se snađe u svakodnevnim situacijama i spremno da preuzme odgovornost za svoje postupke. Međutim, samostalnost se često doživljava kao poželjna osobina koja se “podrazumeva” ili kao nešto što će dete razviti samo od sebe.
Ipak, stvaranje temelja za zdravu ličnu autonomiju zahteva mnogo više od dobrih namera – potrebno je svakodnevno strpljenje, doslednost i poverenje.
Razvoj samostalnosti kod dece počinje mnogo ranije nego što većina roditelja očekuje. Iako je roditeljski instinkt često da pomogne, zaštiti i ubrza stvari „zato što je lakše“, pravo pitanje je: da li time gradimo samopouzdano dete koje veruje u sebe – ili činimo da ostane zavisno od nas duže nego što treba?
Samostalno dete postepeno preuzima obaveze, učestvuje u porodičnom životu i doprinosi zajednici u kojoj živi. Ono uči da pripremi ranac za školu, završi domaći zadatak bez nadgledanja, pomogne oko kućnih poslova. I ako nešto zaboravi, ako pogreši, ako ne ispuni zadatak – kroz te situacije uči najvažnije životne lekcije: kako prepoznati posledice, kako se snaći i kako preuzeti odgovornost. To su znanja koja ostaju celog života.
Samostalnost se ne razvija odjednom, već postepeno, kroz svakodnevne rutine i male korake.
U ovom vodiču donosimo konkretne primere toga šta dete može da radi samo u svakom uzrastu i kako roditelj može da podrži razvoj njegove lične autonomije.
Prve godine: temelj samostalnosti
Prve godine života su presudne. Period od rođenja do šeste ili osme godine predstavlja ključno vreme u kojem dete najintenzivnije razvija nove veštine. U tom uzrastu mozak je najpodložniji učenju, a svakodnevna iskustva i ponašanja odraslih iz detetovog okruženja igraju ključnu ulogu. Sve što dete vidi, čuje, dodiruje i pokušava – ostavlja trag i gradi njegovu unutrašnju sliku o tome šta ume, koliko vredi i šta je sposobno da postigne.
Podsticanje samostalnosti ne znači ostaviti dete da se snalazi samo, već mu pružiti podršku i prostor da pokušava, greši i uči iz svakodnevnih iskustava. Dete koje razvija ličnu autonomiju postaje slobodnije, sigurnije, odgovornije i zadovoljnije sobom. Uči da prepoznaje svoje potrebe, da postavlja ciljeve, donosi odluke i rešava probleme. Ne zavisi od stalne potvrde ili pomoći okoline, već razvija unutrašnju motivaciju i osećaj lične kompetentnosti.
Evo nekoliko primera toga šta dete može i treba da radi u skladu sa svojim uzrastom:
Od 6 do 12 meseci – prvi koraci ka samostalnosti
U ovom uzrastu važno je omogućiti detetu da istražuje svet oko sebe. Dozvoliti mu da jede rukama, dodiruje različite teksture, puzi i slobodno se kreće po podu. Slobodno kretanje i istraživanje pomažu razvoju koordinacije, snalaženju u prostoru i samopouzdanju u sopstveno telo.
Od 1 do 3 godine – svakodnevne rutine kao oslonac
Dete već može da pije i jede samo, iako će biti nespretno. Može da baci pelenu u kantu, da dodaje i odnosi predmete, skine čarape ili obuću. Razume osnovne naloge i rado učestvuje u aktivnostima odraslih.
U uzrastu nakon druge godine, dete može da pere ruke, umije se, pomaže oko oblačenja, sklanja svoje igračke i poznaje mesto gde stoje stvari koje koristi. U stanju je da samostalno postavi sto ako su pribor i tanjiri dostupni, i povremeno se igra samo. Iako će to raditi sporo i nespretno, važno je pružiti mu priliku. Upravo tada uči da ima uticaj na svet oko sebe i razvija prve oblike lične odgovornosti.
Jasna Barjaktarević: Uspešni ćete biti ako odgajite dete koje nije anksiozno
Od 3 do 6 godina – učestvovanje i ponos
Dete postaje svesnije svog okruženja i može da učestvuje u jednostavnim kućnim poslovima: briše prosutu tečnost, pomaže oko veš mašine, vraća kupljene stvari na svoje mesto. Razvija finu motoriku kroz otkopčavanje dugmadi, zatvaranje rajsferšlusa, obuvanje i oblačenje.
Već nakon četvrte godine može da se obuče, opere zube, zalije biljke, nahrani ljubimca. Može da uzme sebi užinu ili vodu, da učestvuje u slaganju veša i pomaže pri kačenju opranog veša. Primećuje promene oko sebe i reaguje s više zrelosti. Nakon pete godine, dete može da se tušira uz nadzor, koristi toalet, čisti svoju sobu, briše pod, usisava i razume osnovne principe reciklaže.
Dajte detetu priliku da proba
Od 6 do 8 godina – organizacija i osećaj kompetencije
U ovom periodu dete usavršava sve prethodne veštine i dodaje nove: zna da oljušti voće, složi garderobu, samostalno organizuje svoj ranac, planira zadatke i prepoznaje sopstvene greške i odgovornosti. Uči da samostalno reguliše svoje obaveze i razvija stabilan osećaj lične kompetentnosti.
Od 8 do 12 godina – planiranje i lična odgovornost
Dete u ovom uzrastu postaje svesnije svog mesta u svetu i sve više se trudi da dokaže kako može samo. Može da raspoređuje školske i vannastavne obaveze, koristi planer, vodi računa o rokovima i zadacima. Uči da prepozna sopstvene greške i traži rešenja, umesto da očekuje da ih odrasli ispravljaju. Uključuje se u porodične zadatke s više ozbiljnosti – sprema sebi obroke, obavlja sitne kupovine, samostalno se kreće kroz poznate delove grada. Ključno je pružiti mu poverenje, ali i postaviti jasne granice koje mu daju okvir, a ne ograničenje.
Od 12 do 14 godina – donošenje odluka i unutrašnja regulacija
U ranoj adolescenciji dete izražava potrebu za većom slobodom, ali istovremeno oscilira između detinjastih reakcija i zrelog ponašanja. U ovom uzrastu razvija se sposobnost planiranja i samoregulacije: zna kada treba da uči, kada da se odmori, kako da balansira obaveze i društveni život. Sve više preuzima odgovornost za ličnu higijenu, izgled, školski uspeh i međuljudske odnose. Roditelj sada ima zadatak da sluša više nego što savetuje, i da podrži dete u donošenju odluka, čak i kada su one nesavršene. Greške postaju važne lekcije, a roditeljsko poverenje – glavni oslonac.
Endi Marej: Teško je gubiti od petogodišnjaka koji usred igre traži da mu obrišeš guzu
Od 14 do 18 godina – samostalnost kao životna veština
U ovom periodu samostalnost prelazi u zrelu fazu – dete se transformiše u mladog čoveka koji želi da bude viđen i poštovan kao ravnopravan. Mladi uče kako da upravljaju novcem, planiraju budućnost, donose ozbiljne životne odluke i prepoznaju sopstvene vrednosti. Mogu da rade povremene poslove, samostalno se kreću, vode računa o dokumentima, rokovima, školskim i ličnim obavezama. Roditelj više nije figura koja „zna sve bolje“, već partner koji podstiče unutrašnju stabilnost i preuzima ulogu diskretne podrške. U ovom uzrastu razvija se prava autonomija, ali ona zavisi od temelja postavljenih u ranijim godinama.
Samostalni mladi ljudi
Najvažnije – dajte detetu priliku da pokuša
Samostalno dete nije ono koje sve zna, već ono koje zna da će – uz trud i pokušaje – naučiti. Najveći poklon koji možete dati svom detetu nije savršeno obavljen zadatak, već prilika da proba, pogreši i nauči. Kada im damo prostor da pokušaju, šaljemo im najvažniju poruku: „Verujem u tebe.“
Izvor: Moj pedijatar
