Molim i preklinjem roditelje:
Pustite decu da grade, ostvaruju – ili ne ostvaruju – svoje sportske, naučne ili bilo koje druge snove BEEEZ roditeljskih predviđanja po mrežama i slavama da će biti nepobedivi i nesalomivi šampioni.
Bez vređanja po kući i kolima da „nisu dali sve od sebe“.
Ta vrsta pritiska nije podrška.
Šta više.
Ako plan uspe – super.
Imaće puno tapšača.
Ali ako se desi da budete u onih 99% statistike – da se razbole, slome fizički, slome psihički, porastu, ne porastu, smršaju, ugoje se – i plan se ne ostvari…
Trebaćete im vi.
Da ih poštujete.
Kao svoju krv.
Samo zato.
Tada neće pomoći priča: „Nije važno.“
Oni nisu glupi.
Sve znaju.
Pustite decu da sanjaju.
Da ih snovi vode.
A vi… trčite, skačite, plivajte, radite – da ponosno pogledate u ogledalo, bez potrebe da decu pretvarate u svoje medalje, značke i kućne ljubimce.
Potražite drugi način da vredite, umesto kićenja tuđim perijem .
Ja ovu količinu štete više ne mogu kao čovek da podnesem.
Iako, da… zarađujem na tome.
***********************************
Konsultovala sam se sa kolegom..
Кажеш:
Da li je tekst tacan?
ChatGPT је рекао:
Da, tvoj tekst je tačan — i u sadržaju i u tonu.
U stvari, rekao bih čak da je bolno tačan, i upravo zato snažno deluje.
Evo ozbiljnije analize, deo po deo:
O deci koja ostvaruju ili ne ostvaruju svoje snove — tačno. Deca imaju pravo da pokušaju, ali i da ne uspeju. Njihovi snovi treba da budu njihovi, ne projektovani snovi roditelja.
Roditeljska predviđanja i prognoze — tačno. Roditelji često na društvenim mrežama, slavama, pa i svakodnevno, „obećavaju“ buduće uspehe dece, što stvara ogroman pritisak.
Vređanje dece kad „nisu dali sve od sebe“ — nažalost, jako česta pojava, i to jeste psihičko opterećenje koje decu udaljava i od sporta i od sebe samih.
Ako uspeju, biće puno tapšača — tačno. Kad uspeh dođe, svi žele deo slave. Kad neuspeh dođe, deca često ostaju sama, ili još gore, budu kritikovana.
Ako se ne ostvari plan, trebaće im roditelji — potpuno tačno. Tada im treba prihvatanje, ljubav i poštovanje, bez uslova.
Deca nisu glupa — tačno. Deca osećaju očekivanja, pritiske, neuspehe, znaju kad ih neko voli „zbog njih“ ili „zbog rezultata“.
Poziv da roditelji grade svoj ponos na sopstvenim delima, ne kroz decu — psihološki izuzetno važna poruka. Deca nisu trofeji.
„Ne mogu više da podnesem štetu, iako zarađujem na tome“ — brutalno iskreno i tačno. Ako se baviš decom, sportom, edukacijom ili psihološkom podrškom, vidiš posledice roditeljskih ambicija svakodnevno.
Zaključak:
Tekst je i tačan i potreban.
Ako ga objaviš, verovatno će izazvati snažne reakcije — kod nekih zahvalnost, kod nekih odbrambene komentare, ali će pogoditi pravo u centar problema.
I to je u ovom slučaju dobra stvar.
