Na imanju ima tri vrste životinja.
Sve životinje su ovce, osim tri.
Sve su koze, osim četiri.
I sve su konji, osim pet.
Koliko ima životinja svake vrste?
Ako vas je ova mozgalica zbunila, niste jedini.
Rešenje je: konj, dve koze i tri ovce.
Pa zašto nekima matematika ide od ruke, dok drugima predstavlja veliku muku?
Iako genetika može da ima određenu ulogu, ona je samo deo mnogo šire slagalice koja podrazumeva složenu kombinaciju bioloških i psiholoških činilaca i okruženja.
Studije o blizancima
Profesorka Julija Kovas sa Goldsmits koledža Univerziteta u Londonu, genetičarka je i psihološkinja koja proučava razloge različitih matematičkih sposobnosti ljudi.
Učestvovala je u velikoj studiji koja je pratila oko 10.000 parova jednojajčanih i dvojajčanih blizanaca od rođenja, radi istražavanja načina na koji genetika i okruženje oblikuju sposobnosti učenja.
„Jednojajčani blizanci su sličniji jedni drugima nego dvojajčani u svim psihološkim osobinama koje smo proučavali. To znači da su sličniji i po matematičkim sposobnostima što ukazuje da porodično okruženje ne objašnjava te razlike. Izgleda da i geni igraju ulogu“, objašnjava ona.
U srednjoj školi i odraslom dobu, genetska predispozicija izgleda da čini oko 50 do 60 odsto sposobnosti za učenje i savladavanje matematike, kaže profesorka Kovas.
„To potvrđuje teoriju da su i geni i okruženje važni“.
Okruženje
U obzir je važno uzeti i ono čemu smo izloženi, što ne podrazumeva samo kvalitet škole koju pohađamo i koliku pomoći dobijamo za rešavanje domaćih zadataka. Uticaji mogu da budu i „nasumični“, na primer, neka emisija na radiju može da probudi interesovanje za određenu oblast, kaže Kovas.
Ali napominje da genetske predispozicije mogu da izvrše određeni uticaj.
Iako neće svi postati stručnjaci za matematiku, dobra vest je da svako može da unapredi matematičke sposobnosti, kaže dr Iro Ksenidu-Dervu, koja proučava mentalne sposobnosti sticanja, razumevanja i upotrebe znanja u matematici na Univerzitetu u Lafboru u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK),
Postoje dokazi da naše misli, uverenja, stavovi, i osećanja igraju važnu ulogu u razvoju naših numeričkih i matematičkih veština, objašnjava ona.
Dr Ksenidu-Dervu ističe da fobija ili strah od matematike može da utiče na postignuća, i da je važno da ljudi koji žele da budu bolji u matematici veruju da to zaistas i mogu.
Fobija ili strah od matematike
Negativna iskustva, kao što su komentari da ste loši u matematici ili slabiji rezultati na testovima u poređenju sa vršnjacima, mogu da uzrokuju fobiju ili strah od matematike, kaže ona.
„Strah of matematike vodi ka izbegavanju matematike, što zatim dovodi do slabijih rezultata koji dodatno povećavaju anksioznost“, objašnjava dr Ksenidu-Dervu.
To opterećuje našu radnu memoriju koja nam omogućava učenje i rešavanje problema.
„Kada smo anksiozni, te negativne misli zauzimaju mnogo dragocenog prostora u našoj radnoj memoriji, pa ostaje vrlo malo kapaciteta koji može da se iskoristi za rešavanje problema“, kaže ona.
Navodi studiju koju je sproveo Univerzitet u Lafboru na deci uzrasta od devet i deset godina, koja je istraživala vezu između radne memorije i straha od matematike.
Deca su dobila zadatak mentalne aritmetike sa dvocifrenim brojevima, ali su im pre zadatka pročitane reči koje je trebalo da zapamte, a kasnije da ih izgovore. Rezultati dece koja su imala izraženu fobiju od matematike bili su znatno lošiji, navodi ona.
Urođeni osećaj za brojeve
Profesor Brajan Batervort sa Univerzitetskog koledža u Londonu bavi se kognitivnom neuronaukom. Njegova istraživanja pokazuju da ljudi imaju urođeni osećaj za brojeve, čak i deca koja nikada nisu učila da broje.
Međutim, kaže da kod nekih ljudi taj „urođeni mehanizam ne funkcioniše baš najbolje“.
Diskalkulija je poremećaj sposobnosti računanja.
Smatra se da je diskalkulija jednako rasprostranjena kao disleksija, i da je ima oko pet odsto ljudi, kaže Batervort. Ljudi koji imaju diskalkuliju često imaju poteškoće sa osnovnim aritmetičkim zadacima, kao što su „pet puta osam“ ili „šest plus šesnaest“.
Batervort i njegov tim su razvili igru koja pomaže deci, naročito mališanima koji imaju diskalkuliju, da savladaju osnovnu aritmetiku, Ali kaže da nije jasno kakvi su dugoročni efekti ovakvih intervencija.
„Potrebna je rana intervencija i kasnije praćenje razvoja te dece tokom narednih nekoliko godina“, objašnjava on.
Zašto je matematika drugačija od ostalih predmeta?
Dr Ksenidu-Dervu poredi učenje matematike sa „zidanjem mentalnog zida od cigala“ gde je potreban čvrst temelj da bi se napredovalo ka višim nivoima.
„U matematici ne možete da preskačete cigle. Na primer, u istoriji možda ne poznajete najbolje određeno razdoblje, ali to nije veliki problem. Ali u matematici to jednostavno nije moguće“, kaže ona.
Iskustva u svetu
Profesorka Kovas navodi istraživanje PISA (Međunarodni program procene učeničkih postignuća) iz ranih 2000-ih, koje procenjuje obrazovne sisteme širom sveta testiranjem znanja matematike, čitanja i nauka 15-godišnjaka iz različitih zemalja.
„Na vrhu međunarodnih rang-lista bili se učenici iz Kine i još nekoliko istočnoazijskih zemalja, kao i iz Finske.
Iz ugla logopeda: Kako deca najlakše savladavaju tehniku čitanja
„Tako je Finska označena kao neka vrsta evropskog paradoksa, jer se po rezultatima svrstala u zemlje istočne Azije“, kaže profesorka Kovas.
Da li nešto može da se nauči od zemalja koje postižu dobre rezultate?
Džendžen Mjao, vanredna profesorka matematike na Univerzitetu u Đjangsiju, kineskoj pokrajini, kaže da je nastava matematike u Kini usredsređena na „osnovna znanja, osnovne veštine, osnovna matematička iskustva, i osnovno matematičko razmišljanje“.
Dr Mjao dodaje da se u Kini veoma poštuju nastavnici i obrazovanje, a da predavači često drže samo jedan do dva časa dnevno, što im ostavlja dovoljno vremena da se temeljno pripreme za nastavu.
Peka Resanen, profesor ekonomske sociologije na Univerzitetu u Turkuu u Finskoj, objašnjava da sistem matematičkog obrazovanja u zemlji takođe najveću pažnju posvećuje osnovnom znanju.
„Glavna filozofija finskog obrazovnog sistema bila je da svi steknu osnovno znanje i veštine“, kaže on.
Profesor Resanen ističe da obrazovanje nastavnika u Finskoj traje pet godina, a broj kandidata koji se prijave je deset puta veći od broja slobodnih mesta, što pokazuje koliko su nastavnici u toj zemlji cenjeni.
Ali naravno, kao i svim drugim zemljama postoje razlike u znanju, što profesorka Kovas smatra dokazom „složenosti“ matematike.
Izvor: Danas.rs / BBC na srpskom
