Trebalo bi ih podsticati da takve probleme reše samostalno. Ipak, sigurnosna pitanja poput vršnjačkog nasilja zahtevaju intervenciju roditelja, ipak ne treba očekivati da će deca neprestano obožavati školu, piše Parents.com.
U mnogim kućama školska jutra su užurbana. Dok se spremaju užine i doručak, a u zadnji čas se traži izgubljena odeća, često se čuje ista rečenica: „Mrzim školu“. Tu rečenicu roditelji mogu čuti od dece svih uzrasta, od predškolaca do srednjoškolaca.
Iako je razumljivo da su rana ustajanja, domaći zadaci i testovi naporni, roditelje može zabrinuti takav dečji stav prema svakodnevnim obvezama. Na kraju krajeva, škola je priprema za buduće odgovornosti, karijeru i porodični život. Zato se postavlja pitanje kako roditelji treba da reaguju na takve pritužbe. Da li ih treba shvatiti ozbiljno ili odbaciti kao normalan deo odrastanja?
Zašto deca kažu da mrze školu
Prema rečima pedagoga, sasvim je normalno da deca usred školske godine počnu da govore da mrze školu.
„U ovom delu godine rutina se već čini dugačkom, motivacija pada i svi su malo umorniji nego inače“, potvrđuje Sanam Hafeez, neuropsihologinja iz New Yorka. U ovom delu godine, kada je letnji raspust još daleko, sve postaje jednolično. Dr. Hafeez ističe da čak i deca koja inače vole školu postaju nemirna. Kad kažu „mrzim“, možda samo izražavaju prolaznu dosadu, a ne stvarnu želju da prestanu da idu u školu.
„Rečenica ‘mrzim školu’ često je način na koji dete izražava stres ili umor, a ne zaista odbojnost prema školi“, objašnjava Monica Barreto, klinički direktor u Nemours Children’s Healthu. Roditelji bi tu izjavu trebalo da shvate kao znak da je detetu nešto tokom dana bilo teško ili da se suočilo s izazovom, smatra Jen Wirt, osnivačica Coral Carea.
„To može biti frustracija zbog školskog gradiva, problem sa prijateljima ili jednostavno osećaj preopterećenosti rutinom“, kaže ona. Razlozi zbog kojih škola postaje obaveza uvelik zavisi od uzrasta deteta.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Predškolski uzrast
Mala deca mogu reći da mrze vrtić ili školu jer su jednostavno umorna, preopterećena ili se teško odvajaju od roditelja, kaže dr. Hafeez. „Za neku decu i samo okruženje učionice može biti previše podsticaja“, dodaje Wirt. „Buka, kretanje i stalne promene aktivnosti zahtevaju senzorne i regulatorne veštine koje su još u razvoju“.
Psihološkinja Anne Welsh kaže: „Kod mlađe dece, izjava ‘mrzim školu’ često je odraz nečega za što još nemaju prave reči“. Roditeljima se savetuje strpljenje dok se deca prilagođavaju novoj okolini. Važno je da im pomognete da uspostave čvrste rutine kod kuće kako bi se navikla na dnevni red školskih dana.
Niži razredi osnovne škole
U nižim razredima osnovne škole negativni osećaji prema školi mogu proizlaziti iz razloga koji prevazilaze prilagođenost na novu okolinu, poput toga da ne uživaju u gradivu ili ga ne razumeju. „U ranim osnovnoškolskim razredima često se radi o osećanju zbunjenosti zbog zadataka ili stida ako misle da u nečemu ‘nisu dobri’“, objašnjava dr. Hafeez.
Šta roditelji dece koja uspešno savladaju prvi razred rade drugačije?
Dodaje da i društveni problemi, poput pitanja gde se uklapaju ili osećaja isključenosti, mogu dovesti do odbojnosti prema školi. Kako u ovom uzrastu deca počinju svesnije stvarati prijateljske grupe, detetu će možda trebati dodatna pomoć u snalaženju u društvenim odnosima.
Wirt ističe da neka deca prolaze kroz veliku promenu u zrelosti između predškolskog uzrasta i nižih razreda i da se možda muče s praćenjem tempa ili su jednostavno iscrpljena na kraju dana.
Viši razredi osnovne škole
Do viših razreda osnovne škole život postaje složeniji. Mogu se pojaviti prve simpatije, školsko gradivo postaje zahtevnije, a vannastavne aktivnosti poput sporta dobijaju na važnosti. „Učenici viših razreda obično osećaju intenzivnije, pogotovo ako postoje drame s prijateljima, pritisak da se postigne uspeh ili uimaju problem sa nastavnikom zbog kog se osećaju neshvaćeno“, potvrđuje dr. Hafeez.
Pad raspona pažnje takođe može igrati veliku ulogu, smatra Melissa Loble iz firme Instructure. „Živimo u svetu koji je stalno ‘uključen’, što je prezasitilo okruženja za učenje i učinilo pažnju veoma retkim resursom“, kaže ona. „Učenici često izgube koncentraciju nakon 20 minuta klasičnog predavanja“.
Raspored spavanja takođe može doprineti jutarnjoj mrzovolji učenika viših razreda, napominje dr. Barreto. Zato je važno nastaviti s jačanjem dnevnih rutina čak i kad se čini da su se deca na njih navikla.
Srednja škola
Ulaskom u srednju školu pritisak za akademskim uspehom raste zbog priprema za fakultet ili buduću karijeru. Sport i romantične veze takođe postaju prioriteti, ponekad važniji i od samog obrazovanja. Dr. Hafeez kaže da tinejdžeri mogu smatrati da ono što uče više nije relevantno za njihov život, što dovodi do nezadovoljstva školom. Mogu, na primer da misle da su već odabrali karijeru ili fakultet pa im se preostali predmeti čine nebitnima.
„Kada ne razumeju kako se njihovo obrazovanje pretvara u prilike u stvarnom svetu, gube motivaciju“, kaže Loble. Zato je na roditeljima i drugim odraslim osobama od poverenja da im ukažu na važnost svestranog obrazovanja. „Tinejdžeri su takođe osetljiviji na pravednost i autonomiju, pa sukob sa profesorom ili stroga pravila mogu biti izvor duboke frustracije“, dodaje dr. Welsh.
Kako pomoći detetu
Važno je zapamtiti da, prema dr. Welsh, izjava „mrzim školu“ u svim uzrastima često znači: „Ovo mi je teško i trenutno ne vidim izlaz“. Prvi je korak prepoznati da deca tom izjavom traže vašu pažnju. Način na koji ćete reagovati zavisiće od uzrasta deteta, ipak dr Welsh savetuje da je ključno potvrditi detetove emocije. „Pomaže da kažete: Zvuči kao da ti je trenutno jako teško“, kaže ona.
Šta ne treba reći: Nešto poput: „Uh, i ja sam mrzio istoriju!“ Dr. Hafeez napominje da takva izjava potvrđuje dečji bes umesto uzroka frustracije, a uz to je i beskorisno. Zatim, dr. Welsh kaže da je davanje primera moćan alat. „Roditelji mogu, na način primeren uzrastu podeliti da ima dana kad se ni njima ne ide na posao i razgovarati o tome kako se nose s tim“.
Kad je problem ozbiljniji
Ponekad izjava da mrzi školu nije samo znak manjka motivacije usred naporne godine. Stručnjaci upozoravaju roditelje da, osim detetovih reči, obrate pažnju i na druge znake koji mogu upućivati na ozbiljniji problem, kao što je vršnjačko nasilje ili loša ocena. To mogu biti fizički simptomi poput bolova u stomaku i glavobolja koje se javljaju samo pre škole, ili jutarnji emocionalni ispadi.
Znaci za uzbunu su i promene raspoloženja, poput povećane teskobe, razdražljivosti, povlačenja u sebe ili poremećaja spavanja. Dr. Welsh upozorava na razliku između povremenog iskaljivanja frustracija i upornog straha od škole, koji zahteva ozbiljniju pažnju.
Umešati se ili ne?
Jedna od najtežih roditeljskih procena je kada pustiti dete da samo rešava probleme, a kada se umešati. Kod mlađe dece roditelji se češće uključuju, ipak stručnjaci se slažu da je korisno uključiti i dete u pronalaženje rešenja u bilo kom uzrastu. „Osnažujete svoje dete podsećajući ga da ima glas i kontrolu nad barem jednim delom svog života“, kaže dr. Hafeez.
Kako deca odrastaju, ne postoji jedinstven odgovor na pitanje kada se uješati, kaže dr. Welsh. „Neka deca žele samostalno rešavati stvari, druga se osećaju sigurnije uz veću podršku odraslih“, objašnjava ona. Uvek možete pitati dete kako želi da se uključite. Uopšteno, do viših razreda osnovne škole uloga roditelja trebalo bi da se pretvori u učenje dece kako da se nose sa problemom.
„Kada dođu u tinejdžerske godine, prebrzo uskakanje često može napraviti više štete nego koristi“, kaže dr. Hafeez. „Tinejdžeri treba da osećaju da su sposobni, pa kad uskočite da rešite stvari umesto njih, nenamerno im poručujete da ne verujete u njihove sposobnosti“. Ipak, sigurnosni problemi, uporno vršnjačko nasilje ili značajne promene u mentalnom zdravlju zahtevaju uključenost odraslih bez obzira na uzrast, ističe dr. Welsh. Bez obzira na problem, važno je slušati dete i saznati što više detalja.
„Obavezno zapišite šta se događa i obratite se školi ako su u pitanju sigurnost, vršnjačko nasilje ili emocionalna šteta“, savetuje dr. Barreto. Prema Wirt, „Učitelji i roditelji često vide različite delove slagalice. Deljenje informacija pomaže da se stvari jasnija slika o tome šta se događa i kako podržati dete“.
Ponekad je u redu ne voleti školu
Na kraju, dr. Welsh savetuje roditelje da znaju da to što dete kaže da mrzi školu ne znači nužno da nešto nije u redu. Nije moguće voleti nešto sve vreme. Dovoljno je setiti se posla – ili čak roditeljstva. „Deo našeg posla kao roditelja je da zajedno s njima tolerišemo te velike emocije“, podsjeća dr. Welsh.
„Možemo slušati bez žurbe da nešto popravimo, potvrditi njihova osećanja bez umanjivanja i verovati da je nelagoda nešto što mogu preživeti. Kada deca znaju da su njihova teška osećanja sigurni sa nama, verovatno je da će nastaviti dalje i da će nam reći ako nešto zaista zahteva našu pažnju“.
Izvor: Moj pedijatar
