Projekat „Povratak prirodi – Beremo, merimo, stvaramo u prirodi i učimo i odmaramo“ nastao je iz potrebe da se nastava učini smislenijom, funkcionalnijom i bližom učenicima. Uočeno je da deca često usvajaju znanja reproduktivno, bez razumevanja njihove primene u svakodnevnom životu, kao i da sve manje vremena provode u prirodi. Upravo zato je nastala ideja o „učionici bez zidova“ – prostoru u kome priroda postaje najveći saveznik u učenju, a škola mesto istraživanja, iskustva i stvaralaštva.
Projekat je realizovan kroz STREAM pristup, sa ciljem da učenici uče kroz neposredno iskustvo, praktičan rad i povezivanje nastavnih sadržaja sa realnim životom. Poseban akcenat stavljen je na razvoj funkcionalnih znanja, kritičkog mišljenja, saradnje, komunikacije, kreativnosti i samostalnosti u učenju, kao i na jačanje ekološke svesti, preduzetničkog duha i finansijske pismenosti.
Nastava se odvijala u prirodi, kroz aktivnosti branja i prikupljanja lekovitog i samoniklog bilja, istraživanja i prepoznavanja biljnih vrsta, kao i kroz izradu različitih prirodnih proizvoda – sokova od ruže, bagrema i zove, pesta od sremuša, čaja od jagorčevine, tinkture od sremuša i ulja od ruzmarina i hajdučke trave. Učenici su merili, računali, eksperimentisali, kreirali etikete, planirali prezentaciju i učestvovali u prodaji proizvoda, povezujući znanja iz više nastavnih predmeta u jednu životnu celinu.
Poseban akcenat stavljen je na razvoj funkcionalnih znanja, kritičkog mišljenja, saradnje, komunikacije, kreativnosti i samostalnosti u učenju, kao i na jačanje ekološke svesti, preduzetničkog duha i finansijske pismenosti.
Posebnu vrednost projektu dala je činjenica da su učenici od prvog do četvrtog razreda učili zajedno, kroz vršnjačku podršku i saradnju. Stariji učenici pomagali su mlađima, što je doprinelo stvaranju podsticajne atmosfere, razvoju timskog duha i osećaja zajedništva. Učenje je postalo dinamičnije, smislenije i bliže dečjem iskustvu.
Iako seoske škole često nemaju značajna materijalna i nastavna sredstva, ova praksa pokazala je da priroda može postati najbogatije, najdostupnije i najinspirativnije nastavno sredstvo. Kroz ambijentalnu i integrativnu nastavu učenici su razvijali trajnija i funkcionalnija znanja, ali i odgovorniji odnos prema prirodi i zajednici.
Rezultati projekta vidljivi su u povećanoj motivaciji učenika, većoj aktivnosti na časovima, razvijenim praktičnim i istraživačkim veštinama, kao i u konkretnim učeničkim proizvodima koji su uspešno predstavljeni i primenjeni u realnim životnim situacijama. Projekat je pokazao da deca najbolje uče onda kada učenje ima smisao, kada mogu da stvaraju, istražuju i povežu znanje sa sopstvenim iskustvom.
U budućnosti je planirano dalje proširivanje projekta, veće uključivanje roditelja i lokalne zajednice, kao i razvijanje novih aktivnosti koje će povezivati prirodu, tradiciju i savremene digitalne alate. Značaj ovog projekta ogleda se i u njegovoj širokoj primenljivosti, jer se može prilagoditi različitim uzrastima i obrazovnim sredinama širom sveta. Njegov dugoročni uticaj ogleda se u razvijanju navike učenja kroz istraživanje, jačanju veze učenika sa prirodom i razvoju kompetencija neophodnih za život i rad u savremenom društvu.
Projekat je pokazao da deca najbolje uče onda kada učenje ima smisao, kada mogu da stvaraju, istražuju i povežu znanje sa sopstvenim iskustvom.
Ovu nastavnu praksu učiteljice Mirjana Mihok i Snežana Cvetinović uspešno realizuju već tri godine, kontinuirano unapređujući koncept „učionice bez zidova“ i integrisanog učenja u prirodi. Svoj rad predstavile su na Fakultetu pedagoških nauka u Jagodini u okviru projekta Let’s STREAM, na 3. međunarodnoj konferenciji Saveza učitelja Srbije „Obrazovanje – pogled u budućnost“i na 1.konferenciji ,,Mostovi učenja-mreža znanja, saradnje i podrške u odgoju i obrazovanju“. Praktični primeri rada prikazani su i na Sajmu obrazovanja u okviru 10. regionalne konferencije „Obrazovanje briše granice“ na Zlatiboru.
O značaju i rezultatima ove prakse učiteljica Mirjana Mihok pisala je i u „Prosvetnom pregledu“, a posebno priznanje stiglo je izborom rada među devet finalista prestižnog međunarodnog takmičenja New Learning Award 2026. Rad će biti predstavljen 27. i 28. maja u Briselu, u okviru ETF događaja „Connecting the Dots“.
