„Mama, ja se bojim škole.“
Ova rečenica može da zabrine roditelja, posebno kada se prvi školski dan približava, a svi oko deteta govore kako bi ono trebalo da bude uzbuđeno i srećno. Dok se kupuju ranac, pernica i sveske, u detetu se mogu smenjivati radost, radoznalost, zbunjenost i strah.
To što je dete reklo da se boji škole, međutim, nije loš znak. Naprotiv – pokazalo vam je kako se oseća. Umesto da svoj strah nosi samo, odlučilo je da ga podeli sa osobom kojoj veruje.
A to je najbolji početak razgovora.
Nemojte odmah pokušavati da odagnate strah
Kada dete kaže da se boji, prirodna reakcija roditelja je da ga uteši:
„Ma nema čega da se plašiš.“
„Biće ti divno!“
„Videćeš koliko ćeš novih drugara upoznati.“
Iako su izgovorene iz najbolje namere, ove rečenice detetu ne pomažu uvek. Ono može da oseti da njegov strah nije opravdan ili da o njemu ne bi trebalo više da govori.
Zato je važnije da ga prvo saslušamo.
Možete reći:
„Čujem da se bojiš škole. Hoću da razumem šta ti deluje strašno.“
Dete možda neće odmah znati da objasni šta ga tačno plaši. Za njega je škola još uvek velika i nepoznata reč iza koje se krije mnogo pitanja.
Možete mu pomoći pitanjima:
- Da li te brine što još ne znaš kako izgleda školski dan?
- Da li se plašiš da nećeš poznavati drugu decu?
- Da li te brine da nešto nećeš znati?
- Da li ti je teško što mama i tata neće biti sa tobom?
- Da li ti je neko ispričao nešto ružno ili strašno o školi?
- Postoji li nešto što bi želeo da znaš pre prvog dana?
Iza rečenice „Bojim se škole“ često se zapravo krije strah od nepoznatog. Dete možda razmišlja o tome ko će mu pokazati gde je toalet, da li će znati gde treba da sedne, šta će se dogoditi ako pogreši ili kome može da se obrati ako mu zatreba pomoć.
Nama ti detalji deluju mali. Detetu mogu predstavljati čitav svet.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Priznajte osećanje, ali pružite sigurnost
Nije potrebno da ubedimo dete da strah odmah nestane. Potrebno je da mu pokažemo da pored nas sme da se plaši i da kroz to osećanje ne mora da prolazi samo.
Možete mu reći:
„Razumem zašto se tako osećaš. Sve će ti biti novo i sasvim je u redu da imaš tremu.“
Nije potrebno ni obećavati da će svaki trenutak u školi biti lep i lak. Mnogo sigurnije zvuči iskrena poruka:
„Ne mogu da ti obećam da će ti baš sve odmah biti lako, ali mogu da ti obećam da ćemo razgovarati o svemu što ti bude teško i da ćemo zajedno tražiti rešenje.“
Detetu nije potrebna garancija da nikada neće naići na problem. Potrebno mu je uverenje da će imati kome da se obrati kada se problem pojavi.
Objasnite mu konkretno kako će izgledati prvi dan
Odrasli često sa decom razgovaraju o „školi“ kao o velikoj celini: učenju, obavezama, ocenama, domaćim zadacima i odgovornosti.
Za budućeg prvaka sve to može biti previše.
Umesto da mu objašnjavate šta ga čeka tokom narednih osam godina, ispričajte mu kako bi mogao da izgleda samo prvi dan:
„Ustaćemo, doručkovaćeš i zajedno ćemo otići do škole. Tamo ćeš upoznati učiteljicu i decu iz svog odeljenja. Učiteljica će vam pokazati gde ćete sedeti i objasniti šta treba da radite. Ne moraš unapred sve da znaš. U školu upravo ideš da bi učio.“
Recite mu i ono što odraslima deluje očigledno:
- Sme da pita kada nešto ne razume.
- Sme da pogreši.
- Ne mora unapred da zna sve da čita, piše i računa.
- Može da kaže učiteljici ako mu je potrebna pomoć.
- Može da pita gde je toalet.
- Ne mora odmah da upozna sve drugare.
- Potrebno je vreme da se navikne na novu sredinu.
Kada nepoznato dobije svoj redosled, imena i objašnjenja, ono postaje manje zastrašujuće.
Vežbajte školske situacije kroz igru
Deca svoje strahove često lakše izražavaju kroz igru nego kroz ozbiljan razgovor.
Igrajte se škole kod kuće. Neka dete bude đak, a vi učiteljica. Zatim zamenite uloge i dozvolite mu da ono vodi igru. Obratite pažnju na to kako zamišlja školu, šta govori kao „učitelj“ i koje situacije ponavlja. Tako možete otkriti šta ga najviše brine.
Kroz igru možete vežbati:
- ulazak u učionicu;
- predstavljanje drugom detetu;
- podizanje ruke;
- postavljanje pitanja učiteljici;
- odlazak u toalet;
- situaciju u kojoj nešto ne zna;
- trenutak kada mu nedostaju roditelji;
- pozivanje drugog deteta na igru.
Pomozite mu da nauči nekoliko jednostavnih rečenica koje može da upotrebi:
„Nisam razumeo. Možete li da ponovite?“
„Mogu li da idem u toalet?“
„Treba mi pomoć.“
„Mogu li da se igram sa vama?“
Dete se oseća sigurnije kada zna ne samo šta može da se dogodi već i šta ono tada može da uradi.
Upoznajte dete sa putem i školskim prostorom
Ako je moguće, prošetajte zajedno do škole. Pokažite mu ulaz, školsko dvorište i mesto na kojem ćete ga čekati. Objasnite ko će ga voditi, ko će doći po njega i kada ćete se ponovo videti.
Možete zajedno pripremiti ranac i odeću za prvi dan. Dozvolite mu da izabere neki mali detalj – pernicu, olovku ili privezak za ranac – koji će mu pružiti osećaj poznatog u novom okruženju.
Nekoliko dana pre početka škole postepeno približite vreme spavanja i buđenja budućem školskom rasporedu. Predvidljivost i ponavljanje pomažu detetu da se oseća sigurnije.
Ipak, pazite da pripreme ne postanu celodnevno upozoravanje:
„U školi nećeš moći tako.“
„Moraćeš da budeš miran.“
„Nema više igranja.“
„Videćeš ti kad krene škola.“
Kada školu koristimo kao pretnju, detetu nesvesno potvrđujemo da zaista postoji razlog da je se plaši.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Nemojte školu predstavljati kao test njegove vrednosti
Budućem prvaku nije potrebno da pre prvog dana sluša kako mora da bude najbolji, da dobija samo petice ili da ne sme da razočara roditelje.
Potrebno mu je da zna da se od njega očekuje da uči, pokušava, pita i polako postaje samostalnije – a ne da sve zna odmah.
Recite mu:
„Ne moraš da budeš najbolji u odeljenju. Važno je da pokušaš i da kažeš kada ti nešto nije jasno.“
„Greške ne znače da nisi pametan. One znače da još učiš.“
„Volimo te isto bez obzira na to da li ti je nešto lako ili teško.“
Dete koje zna da ga roditeljska ljubav ne čeka na kraju niza petica slobodnije će učiti, pitati i pokazati kada mu je pomoć potrebna.
Podsetite ga da hrabrost ne znači odsustvo straha
Možda strah neće nestati posle jednog razgovora. Dete će se možda istom pitanju vraćati više puta, naročito kako se 1. septembar bude približavao.
Budite strpljivi. Deca ponavljanjem proveravaju da li je odgovor i dalje isti i da li su i dalje bezbedna.
Možete mu reći:
„U redu je što se sada bojiš. Hrabrost ne znači da se nikada ne plašimo. Hrabrost je kada uradimo nešto novo iako imamo malu tremu.“
Prvog jutra neće mu biti potrebno mnogo saveta. Biće mu potrebni miran glas, poznata ruka i jednostavna poruka:
„Idemo korak po korak. Ne moraš danas sve da znaš.“
Najvažnije obećanje budućem prvaku
Ne možemo unapred ukloniti svaki neprijatan trenutak koji će dete doživeti u školi. Ne možemo obećati da će mu svaki zadatak biti lak, da se nikada neće posvađati sa drugom ili da će svakog jutra sa osmehom ulaziti u učionicu.
Ali možemo mu obećati nešto mnogo važnije:
„Šta god da se dogodi, možeš da mi kažeš. Saslušaću te. Ne moraš sam da rešavaš ono što ti je teško.“
Ranac, sveske i olovke pripremiće dete za prvi školski čas. Ali osećaj da je saslušano, prihvaćeno i voljeno pripremiće ga za sve one trenutke u kojima će mu biti potrebna prava sigurnost.
Jer možda se naš predškolac danas boji škole. Ali uz podršku odraslih kojima veruje, već sutra može da napravi svoj prvi hrabri korak prema njoj.
Polazak u školu otvara mnoga pitanja — i detetu i roditeljima.
Priručnik „Podrška roditelja u školovanju dece“ pomoći će vam da pronađete ravnotežu između podrške, odgovornosti i samostalnosti.
Da ne prolazite školu umesto deteta, već da budete uz njega dok uči kako da kroz nju prolazi samo.
Priručnik je dostupan odmah nakon kupovine.
Potražite ga u Kompas za samoobrazovanje e-knjižari.
