U čemu je suštinska razlika između jedne parlamentarke i jedne švercerke koje obe doje na svojim radnim mestima?
Piše: Vesna Smiljanić Rangelov
S vremena na vreme pojavi se na mrežama fotografija neke žene-zmaja (žena zmaj je aždaja, te molim da se komplimenti upućuju ispravno), kako na nekom strava poslu (počesto je to Evropski parlament), usred donošenja bitnih odluka, upražnjava još bitniju rabotu – doji bebu. Neka doji i treba da doji. I neka sve stane: odluke o visini poreza, kamatnim stopama ili nekom novom ratu – ovo jeste važnije. Beba treba da bude s majkom, dojenče treba da doji, žena treba da bude majka, zaposlena žena treba da radi… Prava te žene ne dovode se u pitanje.
Međutim, da li je i dete ostvarilo svoja prava, nije baš najjasnije. U čemu se, naime, razlikuje njegov tretman od tretmana sitne dece koju viđamo na pijačnim tezgama ili po improvizovanim tezgama tj. kartonskim kutijama, dok njihove majke prodaju švercovanu robu?
Razlikuje se, naravno, po svemu onome što majka parlamentarka priuštava detetu pre i posle posla, dok majka švercerka to nažalost ne može. Pa zato dovodimo u pitanje njezin tretman njezinoga deteta (švercerkin, nipošto ne parlamentarkin), i hteli bismo da toj deci neko pomogne. Ali ako ne domišljamo nego vidimo samo ono što gledamo – u oba slučaja vidimo bebu koja (ne) koristi svoje pravo da je majka pazi i mazi.
A ako domišljamo, zalazimo na opasan teren. Da li je ova ruka dignuta za neku odluku koja na kraju krajeva izaziva onaj strašni grč na licu dvogodišnjakinje u koju je fotograf uperio kameru (čak i ako je konkretno ta slika lažnjak, slične situacije su i te kako istinite), ili prizor petogodišnjaka s mašinkom u naručju? A koji su možda isto dojili… Ili je podignuta baš protiv? Obavezno neka bude da je protiv. Pa da je lajknemo.
P. S. Stručnjaci vele, kartonska kutija je odlična igračka za decu.
Od koncentracije „parlamentarke“ zavise i tuđe sudbine!!!