Piše: Olivera Kovačević, master psiholog, asertivni i autogeni trener
Da li vam je poznata rečenica „Dete je bilo veoma dobro i saradljivo dok nije ugledalo majku na vratima. Kako je ona došla, detetovo ponašanje se potpuno promenilo.“?
Bilo da ste majka ili ćete tek postati, verujem da ste se našli u situaciji da vidite dete koje „pravi dramu“ kada ugleda majku. Da li ste došli u situaciju da okrivite majku i da pomislite kako nije dobro vaspitala svoje dete?
Ono što je karakteristično za odnos majke i deteta jeste prvenstveno bezuslovna ljubav koju dete, ukoliko je odnos adekvatno uspostavljen, u potpunosti oseti. Tamo gde postoji bezuslovna ljubav, postoji i prihvatanje drugog ljudskog bića onakvog kakav jeste.
Pročitajte i: Da li su roditelji i dalje vođe svojoj deci?
Majke svojoj deci, bez obzira na različite načine vaspitanja koje su izabrali, daju dozvolu, na nesvesnom nivou, da se ponašaju upravo onako kako im njihova priroda nalaže. Na ovaj način grade sa svojim detetom odnos bezuslovne privrženosti koji u odrasloj dobi prelazi u poverenje, sigurnost, podršku, prihvatanje i nadasve međusobnu veliku ljubav.
Odnos roditelja prema detetu i prihvatanje njegovog karaktera određuje kasnije u životu njegov odnos prema sebi, tj.nivo njegovog samopoštovanja. Ukoliko se prema detetu i njegovoj individualnosti ophodimo sa poštovanjem, na isti način će ono sebe vrednovati kada poraste. Prihvatanjem deteta, naravno uz smernice koje vi kao vođe nudite kroz vaspitanje, stvarate sigurnu bazu i činite ne samo odnos majka-dete, nego celokupan porodični sistem najvećim osloncem koje dete može da ima.
