Povišena temperatura kod deteta uznemiruje svakog roditelja, dok neke pogađa i naročit strah, takozvana ‘temperaturofobija’. „Povišena temperatura znak je nekog zbivanja, bolesti, dok sama po sebi ne mora ništa da znači. Neke uobičajene preporuke koje su se provlačile čitav niz godina i kojih smo se mi pedijatri držali u svakodnevnoj praksi – da iznad određene temperature treba dati lekove za snižavanje – danas više ne važe. Prema savremenim stajalištima, isključivo merilo za snižavanje temperature je opšte stanje deteta. To znači da ako dete ima npr. temperaturu 37,3 i izgleda umorno i klonulo, treba mu dati lek za snižavanje, dok detetu koje ima 39 stepeni i jurca po kući, lek nije potreban„, kaže pedijatar prof. Milivoj Jovančević i objašnjava postupak snižavanja temperature.
Ovogodišnji virus gripa prate visoke temperature i bronhitis
Najprije je potrebno svući dete. Malu decu nije dobro utopljavati jer im tako podižete temperaturu. Ako je dete klonulo i umorno, možete mu dati lek – Paracetamol ili Ibuprofen, ali se strogo pridržavati propisanih doza. Zatim mu ponudite tečnost, prohladnu, sobne temperature da se dete hladi i iznutra. Zatim pričekajte 15 do 20 minuta i ako je temperatura i dalje visoka, možete ga staviti u kadu. Voda mora biti za stepen ili dva niža od izmerene telesne temperature. Dete se ne sme staviti u kadu odmah nakon davanja leka jer može doći do drhtanja koje će dodatno povećati njegovu temperaturu.
Prema rečima prof. Jovančevića, sama povišena temperatura nije opasna, a febrilne konvulzije vrlo su retke. Naime, povišena temperatura nije jedini uzrok za njihovu pojavu i strah od njih nije razlog za preterivanje s lekovima.
„Temperatura 39 i više s drhtavicom može biti znak ozbiljnijih infekcija, posebno ako dete povraća ili ima osip. Kod beba mlađih od šest mjeseci potrebno je javiti se lekaru u roku od 24 sata, a kod starije dece može se pričekati dva, tri dana jer je moguće da povišena temperatura spontano nestane„, kaže prof. Jovančević.
Izvor: Klokanica.hr
