Mnogi roditelji otklanjaju svojoj deci i najmanju prepreku s puta i žele da ih sačuvaju od stvarnog života. Nesebično ih oslobađaju svakog tereta, trče da im ispune svaku želju, rešavaju sve probleme umesto njih. Lepo je kad ste nekom neophodni, ali i veoma iscrpljujuće. Roditelji su stalno premoreni a deca su i pored toga nezadovoljna, mrzovoljna i nezasita u svojim zahtevima. Naravno, potpuno su nesamostalna i jednog dana kad roditelji više ne budu mogli sve da čine umesto njih, uslediće sudar sa stvarnošću, uzrok prave epidemije depresije kod mladih. Da li im zaista želimo tako nešto?
Ako „okrenete ćurak“ i rešite da ih podstičete da budu nezavisni, naučiće da misle svojom glavom, da se oslanjaju na sebe i donose odluke. Steći će odgovornost i slobodu.
U različitim fazama odrastanja samostalnost kod dece se podstiče na različite načine, i evo nekoliko primera kako roditelji mogu da doprinesu blagovremenom osamostaljivanju dece:
Podelite breme
Prebacite na decu neke od odluka pa ćete se em vi osećati rasterećeno, em će dete da se oseti važnije, kao neko ko doprinosti porodici time što je, na primer, samo odlučilo šta će biti za večeru. Deca vole da pomažu. Zamolite za pomoć pri pranju sudova, razbijanju jaja, pomeranju nameštaja… Kako rastu, uvek ih molite da vam pomognu oko stvari koje su tik iznad njihovog razvojnog nivoa. Tako će uvek imati izazove.
