Piše: Vesna Pavliček
Poznato je da majke imaju veliki, pa i presudan uticaj na to koju će profesiju izabrati njihovo dete, u čemu mogu biti i te kako stroge i nepopustljive. Ipak, bez obzira na to koliko ambiciozne, pravične ili popustljive bile, majki se uvek sećamo s ljubavlju i poštovanjem. Iz dragocenih uspomena poznatih kompozitora, zaključujemo da su prve „muzičke korake“ načinili upravo zahvaljujući majkama.
Mnogi poznati kompozitori prve muzičke korake načinili su upravo zahvaljujući svojim majkama. Iz njihovih uspomena i pisama moguće je zaključiti da su ih prva muzička iskustva podstakla da se opredele za budući poziv.
Prva razočaranja Edvarda Griga
Edvard Grig o svojoj majci piše : „Imao sam šest godina kada je moja mama (zvala se Gesina i bila je odlična pijanistkinja) počela da mi drži časove klavira.
Naša kuća je često bila mesto susretanja mnogih muzičara iz Bergena, starog norveškog grada u kome sam rođen 15. juna 1843. Od malena su me navikli da slušam Mocarta i Vebera, i za mene je bilo sasvim prirodno da mislim kako ću jednoga dana život vezati za „svet tonova“. Za vreme prvih časova klavira doživeo sam i prva razočaranja. Morao sam da vežbam, a moja majka je bila oštra, stroga. Znam, u duši, da je osećala radost koju je pothranjivao ponos jer sam odmah sve shvatao i obećavao da ću postati dobar muzičar. Spolja, ipak, bila je tvrda, nije pokazivala osećajnost. Nismo se zapetljavali u sonatine: vežbali smo skale. Kada sam naposletku odlučio da se vredno posvetim savladavanju tehnike, ona je pratila moj rad i kada nije boravila u prostoriji gde sam vežbao. U potpunosti me je potčinila njena strogoća. Jednoga dana čuo sam kako iz kuhinje, gde je pripremala doručak, dopire njen preteći glas: ʼHajdemo Edvarde, pa ti stvarno ne znaš za sram. Fis! Fis! Ne fa!ʼ“
