Vrtić, engleski, balet, škola fudbala, muzička škola… Prenatrpan raspored. Primamljive nove igračke koje se reklamiraju na TV-u, igračke koje kupuju rođaci kada dolaze u posetu, igre koje kupuju roditelji jer oni znaju šta je korisno za dete… Prenatrpana soba i radni prostor. Da li je čudno što su deca postala nervozna i razdražljiva jer im roditelji, škola i ubrzan tempo života “guraju” previše obaveza na leđa? Pročitajte savete psihologa kako da rasteretite svet dece i koliko zapravo deca žele da budu SAMO deca, bezbrižna i bez previše obaveza.
Kao roditelji, mi smo ti koji odlučuju o svakodnevnom životu porodice – od sedmičnog rasporeda aktivnosti, do organizacije prostora za rad, igru i odmor. Mi smo ti koji izgrađuju strukturu i određuju ritam svakom danu, pri čemu moramo biti svesni da nedostatak jasnih pravila, previše igračaka i nered, haotična satnica i višak nepotrebnih informacija mogu da poremete i najskladniju porodicu.
Deca su najsrećnija i uživaju kada imaju dovoljno vremena i prostora da istražuju svoj svet, u čemu im svaki nepotreban višak stvara teško savladive prepreke.
Nepotreban višak stvari zbunjuje i izaziva stres, bez obzira na to da li se radi o višku predmeta, višku informacija, višku aktivnosti, višku opcija ili prebrzom tempu – večitoj žurbi da se dovrši jedan zadatak i otpočne novi, bez dovoljno vremena za odmor i igru. Suočeno sa viškom stvari i viškom aktivnosti, dete lako posustaje i počinje da doživljava stres – kako kod kuće, tako i u školi.
Pojednostavljivanjem dnevne rutine deteta i smanjenjem mase informacja i obima aktivnosti kojima je ono izloženo, kao i raščišćavanjem gomile igračaka i drugih predmeta u njegovom okruženju, deca koja su inače izložena prevelikim dozama stimulacije prestaju da budu svadljiva i postaju bolje skoncentrisana.
Kada pojednostavite detetov svet, stvarate prostor za pozitivan razvoj, kreativnost i opuštenost.
„Mnogi od problema u ponašanju dece sa kojima se danas suočavamo nastaju zbog toga što su deca prosto pretrpana svim i svačim, i izložena suviše brzom tempu života,“ kaže Kim Džon Pejn, autor knjige Jednostavnost i vaspitavanje dece: kako nam čudesna moć manjeg pomaže da odgajimo decu koja su smirenija, srećnija i sigurnija u sebe.
Pejn kaže da su deca izložena prekomernim dozama senzorne stimulacije i obasuta „mnoštvom tričarija, najraznovrsnijih opcija i mnoštom informacija.” Kada vaspitavanju svoje dece pristupe koristeći jednostavnost kao osnovni okvir, roditelji mogu da u znatnoj meri smanje svakondevno izlaganje dece stresu, čime im pomažu da budu srećnija i uspešnija.
Prve korake u ovom pravcu najlakše je napraviti u samoj kući. „Smanjujući količinu igračaka i drugih predmeta u neposrednom okruženju deteta, pospešujete njegovu sposobnost držanja pažnje i skoncenrisane igre. Prevelike količine stvari odvlače pažnju i oduzimaju vreme, sprečavajući decu da dublje upoznaju i istraže svet koji ih okružuje,“ kaže Pejn.
