Leto je prošlo i lagano se vraćamo u sistem vrtić-kuća-vrtić. Možda to nekome zvuči bezveze ali nama se dopada u našem vrtiću „Bajka“. Nikad nije dosadno, pogotovo kada nam u goste dođe Brka Gastronomad da zajedno pravimo nešto što nikada nismo do sada pravili.
On je ovaj put rešio da nas nauči kako se pravi pita sa jabukama, ali ne ona obična sa korama iz prodavnice već nam je pokazao kako se to nekada radilo. Dakle, sami smo razvlačili kore za pitu! I to onako preko stoljnjaka a to skoro niko više, sem baka, ne ume da radi.
Brka nam je, doduše, unapred zamesio testo i pokazao kako se razvlači, a onda smo svi pomalo radili i razvukli testo da bude baš onako tanko, tanko kao papir. Ma još tanje! Providno. Ako se ne pazi, oće to testo i da pukne pa ostane rupa, ali nam je i tu Brka pomogao i pokazao kako se to lako zakrpi.
Filovali smo pitu rendanim jabukama i to sa baš dosta jabuka jer ih sada ima koliko ti duša želi a mi smo želeli da nam pita bude sočna i mekana i da je ima što više jer i nas ima dosta. Malo smo posuli prezlama jer one treba da skupe višak soka koje jabuke puste kad se peku. Dodali smo i malo šećera ali mnogo manje nego što smo želeli. Brka kaže (a i mi to odavno znamo) da šećer nije dobar za nas.
Na kraju smo naučili da se u pitu sa jabukama obavezno dodaje začin koji se zove cimet. Odmah smo prepoznali taj miris iz nekih drugih kolača koje smo ranije jeli ali nismo znali o čemu se radi. Mi smo mislili da je to miris kolača.
Sledeće što je trebalo uraditi jeste da se pita smota. E, to se radi tako što se sa jedne strane uhvati stoljnjak pa se podigne a pita se u stvari sama smota!? Fino je to kada se hrana sama sprema a ti joj samo malo pomogneš.
Od pite smo napravili kao nekog puža koji je završio na nauljenom plehu. Ulje se stavlja da se pita ne zalepi, jer kad se zalepi znači da nismo dobro uradili posao, a mi sve što radimo – radimo kako treba.
Sve smo ovo radili tri puta jer je bilo toliko testa i fila. Svaki puž je bio bolji od predhodnog, što se i na slici vidi. Pite su nam ispekle tete koje rade u kuhinji, da se mi ipak ne bi motali oko rerne. Jesmo veliki ali mnogo nas je a kuhinja mala.
Desila nam se samo jedna mala greška – obećali smo Brki da ćemo pitu slikati kada se ispeče ali smo zaboravili! Toliko je dobro mirisala na jabuke i cimet da nas je prosto omađijala i mi smo zaboravili na obećanje i pojeli je pre nego što smo je fotografisali.
Sigurni smo da nam Brka neće zameriti i da će nam ponovo doći u goste. Rekao nam je onomad da je i on nekada davno bio mali, pa se valjda seća kako je to kad zamirišu iz rerne cimet i jabuke i da si tad skoro pa začaran kao u Bajci.
Zahvaljujemo se restoranu BOP2 Belgrade Office Park
