Autor: Katarina Đorđević
Najlepši doživljaj ranog majčinstva imale su one majke koje su nakon rođenja deteta uz sebe imale snažan ženski „sindikat“ sastavljen od majke, svekrve, sestre ili rođake, pokazala je studija Instituta za sociološka istraživanja pod nazivom „Postajanje roditeljem u Srbiji“. Iako mladi očevi uglavnom smatraju da im je dodeljena epizodna uloga u roditeljstvu, studija koja je urađena na reprezentativnom uzorku od 1.627 mladih uzrasta od 19 do 35 godina, među kojima se nalaze i 435 roditelja, pokazuje da su mame te koje kupaju, hrane i uspavljuju decu dok se tate uglavnom – s njima igraju. Jedini posao oko deteta koji mladi roditelji ravnopravno dele jeste čitanje i uspavljivanje.
– Nakon dolaska bebe na svet, najveći deo obaveza oko deteta pada na majku – čak 70 odsto žena reklo je da samo hrani, kupa, prepovija i uspavljuje dete. U tome im najviše pomažu njihove majke, sestre i svekrve, a svega petina majki rekla je da deli poslove sa svojim partnerom. Zanimljivo je, međutim, da i same žene smatraju da je briga oko deteta i kuće – prirodna obaveza žene. Već to što mladi očevi rade ima za posledicu njihovo odsustvo iz domaćinstva. Poslove u kući obavljaju uglavnom žene, dok one poslove koji podrazumevaju angažovanje izvan kuće obavljaju i muškarci i žene – ističe dr Dragan Stanojević, docent na odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i jedan od autora studije.
Iako Zakon o radu daje očevima pravo na porodiljsko odsustvo, odnosno odsustvo radi nege deteta, u praksi se veoma mali broj njih odlučuje da preuzme ulogu „porodilje“ kada beba napuni šest meseci. Prema podacima Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu iz 2013. godine, u Srbiji je rođeno oko 67.000 beba, a svega 225 očeva je iskoristilo zakonsku mogućnost da bude uz dete u prvim mesecima njegovog života. Praksa pokazuje da muškarci uzimaju odsustvo radi nege deteta samo ako majka ima veoma dobru platu, pa se porodici više isplati da ona radi a otac čuva dete.
– U većini skandinavskih zemalja zakon obavezuje očeve da odu na porodiljsko odsustvo, a Norveška je uvela tu obavezu 1993. godine, kada je ustanovljeno da samo 30 odsto očeva koristi to pravo. Zemlje zapadne Evrope se na različite načine trude da pomognu roditeljima – u Francuskoj, primera radi, mame ne idu na posao sredom da bi bile sa decom, ali zato deca idu u škole subotom kako bi roditelji imali vreme za sebe – kaže dr Mirjana Rašević sa Instituta društvenih nauka.
Saradnica ovog instituta Željka Buturović ocenjuje da doživljaj ranog roditeljstva u velikoj meri zavisi od osobina deteta.
– Temperament je nešto što se dobija u genetskom paketu i na njega roditelji nemaju uticaj. Od temperamenta zavisi da li će dete biti mirno ili će stalno plakati, a roditelji biti mesecima neispavani. Na raspoloženje mladih majki utiče i to da li dete može da toleriše osećaj gladi, žeđi ili nelagodnosti ili odmah „udari u plač”. Zdravlje deteta, odnosno njegova „bolešljivost“ jeste veliki izvor frustracije roditelja. Poslušnija, zdravija i mirnija deca roditeljstvo čine srećnijim i bezbrižnijim – zaključuje Željka Buturović.
Na pitanje – kako opisujete odnose sa svojim roditeljima nakon dolaska bebe na svet, veliki broj mladih majki je ovaj odnos ocenio kao skladan. Jedini izvor neslaganja su preterana popustljivost babe i dede. Zanimljivo je da mladi očevi češće ulaze u sukob sa svojim roditeljima nego sa taštom ili tastom, a sukobi su učestaliji ako žive u istom domaćinstvu. Različitost vaspitnih stilova i dovođenje u pitanje roditeljskog autoriteta jeste čest razlog svađe mladih očeva sa svojim roditeljima.
Kakve promene u partnerskom odnosu donosi roditeljstvo?
Dok muškarci smatraju da su emocionalno bliskiji sa partnerkama nakon rođenja deteta, mlade majke su daleko kritičnije. Sve one uočavaju značajnu emocionalnu distancu sa partnerom u odnosu na period pre rođenja deteta. Autori ove studije smatraju da je razlog ženskog nezadovoljstva veoma jasan – biti majka je iscrpljujuće iskustvo koje ostavlja malo vremena i za njih lično i za negovanje partnerstva. Zato ne čudi da mlade majke bliskost sa supružnikom uglavnom ocenjuju kao „izgubljenu” ili „smanjenu”.
Izvor: Politika
