Tri razloga zbog kojih su se u u Srbiji i ove godine, kao i nekoliko prethodni, najčešće uzimala bolovanje duža od 30 dana jesu trudnoća, rađanje i babinje. Ova bolovanja prema podacima Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje čine 34, 62 odsto svih odsustva sa posla, piše Politika dodajući pitanje: „Kako je i kad trudnoća prestala da bude ‘drugo stanje’, a postala dijagnoza“?
Razlozi za takvu promenu, su što se žene i kod nas kao i u svetu, sve češće odlučuju za rađanje u kasnijem životnom dobu. Komplikacijama u trudnoći doprinosi i stresan život, koji je gotovo nemoguće izbeći, kaže Prof. dr Željko Miković, načelnik Odeljenja visokorizičnih trudnoća u GAK „Narodni front“.
„Savremena medicinska doktrina podrazumeva provere nekih zdravstvnih parametara kod trudnice, za koje se do skoro nije moglo ni pretpostaviti da bi mogli imati negativan uticaj na majku ili nerođeno dete. Recimo, svakoj trudnici u prva tri meseca treba da se proveri štitasta žlezda. Tako otkrivamo da četvrtina trudnica ima povećanu vrednost jednog od hormona koji luči ova žlezda i takvo stanje zahteva terapiju. Do pre 20 godina nije se radio test opterećenja šećerom, a danas se to radi skro svakoj trudnici i dijabetes ima njih pet deset odsto“, objašnjava dr Miković.
U prva tri meseca svaka trudnica se podvrgava ispitivanju koje otkriva Daunov sindrom i druge genetske poremećaje, skrinig koji upozorava da li kod žene postoje predispozicije za pojavu visokog pritiska….
Nije više tajna da i u Srbiji sve veći broj žena rađa decu u 50. godini ili oko tog „jubileja“ zahvaljujući vantelesnoj oplodnji ili uz pomoć doniranih jajnih ćelija.
Ipak, ima trudnica koje zahvati „pomodni trend“, pa mnoge skupe i dodatne, a u suštini nepotrebne analize, rade „na svoju ruku“.
Dr Miković podseća kako su se „razne stvari u svetu promenile, samo je biloški sat ostao isti“: najlakše i najbezbednije životno doba za rađanje je između 20. i 30. godine.
Izvor: Nedeljnik
