Bez empatije nema zdravih i ispunjenih odnosa, veza i društvenog života. Onaj ko se ne može staviti u tuđe cipele ili ne oseća emocije i energiju drugih ljudi, teško će pokazivati razumevanje, saosećanje, privrženost, potrebu da pomogne, sluša, uteši, pruži podršku, niti će znati primiti toplinu, nežnost i ljubav od drugih ljudi. Niko svome detetu ne želi život bez ljubavi bližnjih.
Empatija se uči kroz socijalizaciju, odnosno prvenstveno u roditeljskom domu, ali i u vrtiću i školi.
Na internetu smo pronašli knjigu “The Danish Way of Parenting; What the Happiest People in the World Know About Raising Confident, Capable Kids”, autorki Džesike Alekzender i Iben Sandal , u kojoj između ostalog opisuju kako danski vrtići i škole uče decu empatiji kroz pametno osmišljen program ugrađen u obavezni kurikulum.
Samo da podsetimo, Danci su već godinama na vrhu liste najzadovoljnijih, najsrećnijih i najispunjenijih nacija, pa valja pogledati šta to oni rade dobro da se kao nacija tako osećaju. Empatija je jedna od ključnih vrlina zbog koje se osećaju srećnim, jer igra glavnu ulogu u stvaranju društvenih veza i odnosa, a zdrave društvene veze i odnosi najviše utiču na naš unutrašnji osećaj sreće. Ako se osećamo voljeno, prihvaćeno, sigurno, zaštićeno, spokojno i opušteno u društvu dragih ljudi, jednom rečju osećamo se – srećno.
Empatija je veština koja se uči. U danskom obrazovnom sistemu učenje empatije smatra se jednako vrednim kao i učenje matematike ili književnosti i sastavni je deo nastavnog plana od vrtića do kraja srednje škole. Danci su jako ozbiljno shvatili rezultate brojnih studija koje govore da empatija čini decu emocionalno i društveno kompetentnijima i značajno smanjuje međuvršnjačko zlostavljanje. Isto tako, empatična deca postaju uspešniji i produktivniji odrasli ljudi. Najnovije studije s dva prestižna univerziteta – Djuk i Pen Stejt, pratile su 750 pojedinaca kroz 20 godina. Oni koji su još u vrtiću znali da dele i pomažu drugoj deci, većinom su maturirali, upisivali fakultete i nalazili stalan posao. Oni koji su još u vrtiću pokazivali manje društvene prilagodljivosti, češće su odustajali od školovanja, završavali su u zatvorima ili bez posla u odraslom dobu.
Kako Danci decu u vrtićima i školama uče empatiji?
U kurikulumu postoji nekoliko različitih programa, ali autorka spomenute knjige posebno izdvajaju program “Klassen Time” (u slobodnom prevodu “Čas za razred”). Deca se u njega uključuju s polaskom u predškolski vrtić, odnosno sa 6 godina i pohađaju ga do mature sa 16 godina.
da..lepa i korisna ideja…resenje cak.Ali, ne zaboravimo-Mi imamo u nasem sistemu obrazovanja nesto slicno: cas odeljenskog staresine. Neko od nas ga upravo za te takve teme, razgovore, isticanje pozitivnih primera.. i koristi! Doduse, bez torte: )ali sa bombonama kad je nekome rodjendan:)