Klassen Time održava se jedan dan u nedelji i traje minimalno jedan sat. Sva deca u razredu okupe se u posebno uređenoj učionici za opuštanje. Sede na jastučićima, leže na prostirkama i opušteno razgovaraju. Tokom tog sata svako ima pravo da govori o problemu koji ga tišti. Bilo da se radi o problemu između dva učenika, problemu s učiteljima, s decom koja su bila bezobrazna, s gradivom koje ne razumeju ili bilo kojim drugim školskim pitanjem. Deca mogu da pričaju i o temi koja nije nužno vezana za školu. Razgovara se o medijima i vestima koje decu plaše, o razvodu roditelja, životinjama i kućnim ljubimcima, promenama kroz koje neka porodica prolazi. Ukratko, deca mogu da pričaju o bilo čemu što im zaokuplja misli ili deluje na njihove emocije. Učiteljica potom pušta drugu decu da komentarišu i da svi zajedno kao grupa predlažu rešenja. Na taj način sva se deca stavljaju u tuđe cipele i aktivno nude pomoć detetu kom je to potrebno ili želi. Često učiteljice i učitelji imaju svoj popis “problema” koje su tokom nedelje primetili, pa ih podele s decom i podstiču ih opet da deca sama pronađu rešenje koje je pravedno, moralno, uvažava i poštuje svako dete u razredu i donosi poboljšanje u funkcioniranje grupe.
Ako u razredu nema nikakvog problema niti ozbiljne teme o kojoj bi se razgovaralo, deca jednostavno leže, ćute, odmaraju, maštaju, dišu, meditiraju i uživaju.
No to nije sve. Svake nedelje jedna je grupica dece zadužena da za Klassen Time ispeče poznatu dansku tortu prema starom receptu s kojom se na kraju deca počaste. Svako dete tako ima prilike da nešto lepo i ukusno napravi za svoje prijatelje iz razreda, a svi su definitivno presrećni kad u razred stigne torta!
Glavna tema – međuvršnjačko zadirkivanje, ogovaranje i vređanje
Praksa pokazuje da deca najviše govore o problemima s vršnjacima, odnosno o ogovaranju, socijalnom isključivanju i zadirkivanju. Zajedničkim raspravama takve se situacije saseču odmah u korenu pa retko dolazi do zlostavljanja i fizičke agresivnosti među decom.
Najvažnija stvar je da se svakoga sasluša i da se decu podstakne da pokušaju da shvate kako se neko drugi oseća i zašto se tako oseća. Sva rešenja do kojih razred dolazi baziraju se na slušanju i stvarnom razumevanju učenika.
Zamislite samo kakve bi dugoročne, pozitivne, društvene promene takav program doneo u našem društvo. Da samo jedan sat nedeljno, od 6. do 16. godine deca uče da slušaju drugoga, razgovaraju, pokušaju da se stave u poziciju nekog slabijeg od sebe i pomognu mu da pronađe rešenje, ne bi trebalo da se bojimo za njihovu budućnost. Društvene veze i emocionalna povezanost bili bi deci i budućim generacijama jednoga dana moćno oružje za borbu protiv svih problema i nesreća, odnosno dobra podloga da se osećaju srećno, zadovoljno i voljeno.
Napisala Jelena Kovačić
Izvor: Klinfo.rtl.hr
da..lepa i korisna ideja…resenje cak.Ali, ne zaboravimo-Mi imamo u nasem sistemu obrazovanja nesto slicno: cas odeljenskog staresine. Neko od nas ga upravo za te takve teme, razgovore, isticanje pozitivnih primera.. i koristi! Doduse, bez torte: )ali sa bombonama kad je nekome rodjendan:)