Autor: Sonja Todorović
– Nedavno sam imao pacijentkinju od 16 godina, koja nosi broj patika 43. Zamislite tek koliko je visoka! – jedno je od zapažanja iz ordinacije pedijatra dr Dejana Joneva iz doma zdravlja „Dr Simo Miloševića“.
Upravo ovaj primer savršeno ilustruje kao smo ušli u eru visokih, gojaznih i tromih generacija. Ono što su stručnjaci zapazili to je da današnje generacije dve godine ranije ulaze u pubertet, viši su za 10 centimetara nego one od pre 20 godina i češće kubure sa viškom kilograma.
Do ovih zapažanja došli su nastavnici fizičkog vaspitanja, a to je potvrđeno je i jednim istraživanjem iz 2010. godine. Time se tada bavio Republički zavod za sport, a uzeta su obzir deca školskog uzrasta (od sedam do 14 godina) sa opštine Čukarica. Istraživači su uporedili podataka sa istim istraživanjem iz 1995. godine i došli do ovih podatka.
Za dr Dejana Joneva iz doma zdravlja „Dr Simo Miloševića“ za raniji ulazak dece u pubertet, ali i druge promene današnjih generacija, velike ima „zasluge“ ima i kvalitet hrane.
Kada hormoni iz hrane naruše hormonsku ravnotežu
– Današnja deca ne žive kao mi. Hranu koju jedu sadrži razne hormone i veliku količinu aditiva, za koju verujem da je zaslužna za prerani pubertet. Isto tako i tempo života ima veze sa tim. Promenili su bioritam, pa sada noću funkcionišu, uče, slušaju muziku, a danju spavaju. Takođe, mislim da su i izloženiji stresu više nego ranije generacije, iako žive u boljim uslovima, a to narušava ravnotežu hormona i drugih hemikalija u telu i ubrzava fizički razvoj – kaže dr Jonev.
On još ističe da je taloženje masti posledica pre svega nezdrave ishrane, unošenja gaziranih pića, grickalica i brze hrane.
– Ovakva ishrana doprinela je bržem rastu, ali ne i povećanju mišićne mase, jer je za mišiće potrebna druga hrana, a to je fizička aktivnost, koju nažalost deca nemaju dovoljno – kaže dr Jonev.
Kako objašnjava, tako dolazimo u situaciju kada raste samo masno tkivo koje dodatno opterećuje oslabljene mišiće, pa između ostalog zato i dolazi do deformacija.
– Naravno, i genetika ima udela u ovom slučaju samo do određene mere. Sve ostalo je stvar načina života i ishrane. Zato su današnja deca znatno viša od svojih roditelja – objašnjava on.
Činjenica da u našem okruženju imamo sve više prekomerno uhranjene i gojazne dece i mladih, potvrđuju i rezultati istraživanja zdravlja stanovništva Srbije iz 2013. godine.
Prema tim podacima, više od četvrtine (28,2 odsto) dece i adolescenata uzrasta sedam do 14 godina bila je prekomerno uhranjena, od čega je 13,7 odsto gojazna. Pre samo 13 godina, 2000. procenjena prevalencija prekomerne uhranjenosti u populaciji dece i adolescenata uzrasta 7 do 14 godina u Srbiji iznosila je samo 8,2 odsto, a gojaznosti 4,4 odsto.
Pandemija gojaznosti
– Pandemija gojaznoti predstavlja značajan javno zdravstvni problem, na šta ukazuje trostruki porast prevalencije gojaznosti među mladima u Srbiji tokom poslednjih 13 godina. Razlozi za ovako poražavajuću statistiku su mnogostruki. Jedan od faktora je taj što se danas veoma nezdravo hrane, pretežno van kuće, konzimirajući hranu visoke kalorijske vrednosti – brza hrana, slakiši, grickalice, različite vrste gaziranih i negaziranih sokova – objašnjava dečiji enokrinolog dr Katarina Mitrović iz Instituta za majku i dete.
Prema njenim rečim, deca ili nisu uopšte ili su minimalno fizički aktivni, sate i sate provede sedeći pored kompjutera, tableta i telefona, što sve dodatno doprinosi porastu gojaznosti.
Ništa voće i povrće, samo slatkiši
Da se roditelji sve više žale pedijatrima da deca neće da jedu voće i povrće, već samo brzu hranu i grickalice, zapažanja su iz ordinacije pedijatra dr Dejan Joneva.
– U ishrani su im zastupljni ugljeni hidrati, šećeri, piju gazirane sokove, a ne žele da jedu kuvanu hranu. Retko ko se bavi nekom fizičkom aktivnošću. To je i razlog zašto su nam deca sve više gojazna – kaže doktorka Jonev.
Mensturacija već u osmoj godini
U većini zemalja zapadne civilizacije tokom poslednjih 200 godina prisutan je trend ka ranijem početku polnog sazrevanja, pojašnjava endokrinolog dr Katarina Mitrović. Prosečan uzrast pojave prve menstruacije kod devojčica tokom svake protekle decenije progresivno se smanjivao za dva do tri meseca. Tako smo sada došli do toga da se granica kada deca ulaze u pubertet spustila za dve godine.
– Devojčice u period puberteta ulaze između 8. i 13. godine, a u proseku sa 11 godina – kaže dr Mitrović.
Razlog za spuštanje granice generalno leži u boljoj ishrani, ali to nikao ne znači da se deca danas zdravije hrane. Radi se o tome da je ishrana danas svakako bolja nego u periodima opšte nemaštine i ratova.
Izvor: Blic
