Endorfin, serotonin i dopamin su tri glavna hormona koja dovode do osećaja sreće i zadovoljstva, a postoji nekoliko načina da se stimuliše njihovo lučenje. Faktori kao što su pravilna ishrana, fizičke aktivnosti i kreativni hobiji mogu uticati na njihovo lučenje.
Endorfin – jedan od hormona sreće
Kretanje je odavno poznato kao sredstvo protiv depresije, a nauka je dokazala njegovu spasonosnu ulogu: sport i drugi umereni fizički napori proizvode merljiv fiziološki efekat, koji pruža osećaj psihofizičkog blagostanja.
Englezi to zovu „runner’s high“, što se može prevesti kao trkačka euforija. Međutim, ne radi se samo o trčanju, već o svakoj fizičkoj aktivnosti koja zahteva malo više napora, dakle i o vožnji bicikla, plivanju, košarci, brzom hodanju, radu u bašti ili seksu.
Dopamin – pokretač motivacije, želje i nagona
Dopamin utiče na naše raspoloženje, san, pamćenje, učenje i koncentraciju. Stručnjaci veruju da je dopamin više povezan sa motivacijom, željom i nagonom. Dobar balans dopamina je od vitalnog značaja za fizičko i mentalno blagostanje.
Način ishrane može uticati na nivo dopamina, veruje se da zasićene masti izazivaju zapaljenske procese koji mogu uticati na lučenje dopamina. Zbog nedostatka proteina moguć je nedostatak l-tirozina, aminokiseline koja pomaže proizvodnju dopamina. Neke studije ukazuju na to da nezasićene masti nemaju isti efekat, a ishrana koja sadrži više dobrih nezasićenih masti, zajedno sa voćem, povrćem i proteinima, može biti korisna.
Amino kiselina l-tirozin je posebno važna, jer je organizmu potrebna za proizvodnju dopamina. L-tirozin se nalazi u piletini, govedini, jajima, bademima, avokadu, bananama.
Avokado i banane su takođe prirodni izvori samog dopamina, zajedno sa drugim namirnicama, kao što su grašak, patlidžan, citrusno voće, paradajz.
Fizička aktivnost može povećati nivo dopamina u telu, takođe. Redovne šetnje, plivanje ili vožnja biciklom mogu zaista pomoći.
Serotonin – glavni kontrolor emocija, ali i motoričkih funkcija u telu
Serotonin je prirodni monoaminski neurotransmiter koji prenosi signale između nervnih ćelija u celom telu. Osim što kontroliše emocije, utiče i na motoričke funkcije.
Takođe utiče na raspoloženje i poznat je kao jedan od hormona sreće. Pomaže ljudima da bolje spavaju, važan je za varenje, ali i za zarastanje rana i za kontrolu polnih funkcija. Postoje studije koje govore da nedostatak ove hemikalije može uticati i na pojavu depresije.
Tako se nivo ovog jedinjenja može povećati izlaganjem dnevnom svetlu, vežbanjem, pravilnom ishranom i meditacijom. Što se tiče ishrane, na nivo serotonina će najviše uticati složeni ugljeni hidrati kao što su povrće, voće, mahunarke ili integralne žitarice.
Kada se ova hrana jede, telo proizvodi više insulina, koji onda pomaže mišićima da privuče više aminokiselina, dajući tako triptofanu bolju šansu da stigne do mozga.
Izvor: klix.ba
