Piše: Ass.dr Goran Vukomanović, pedijatar
Hajde da nešto naučimo o prehladi, razbijajući najčešće zablude.
- Prehlada nije virusna bolest, to je od promaje ili hladnog vazduha.
Ovo je jedna od najrasprostranjenijih zabluda!
Prehlada jeste virusna bolest! Postoji brojna grupa respiratornih virusa koji izazivaju prehladu (tako se baš i zovu – virusi prehlade), a veoma su široko rasprostranjeni. Oni napadaju gornje disajne puteve – pre svega nos, pa zato deca kijaju, sline, a ponekad i kašlju.
Promaja ne može da izazove prehladu, ali hladan vazduh pogoduje širenju ovih virusa, pa se zato ove infekcije uglavnom dešavaju tokom jeseni ili zime, naročito kada dođe do naglih vremenskih promena. Lako se prenose kapljičnim putem – kijanjem i kašljanjem, ali i direktnim kontaktom sa bolesnim detetom. A to znači veoma lako, ako se ruke ne peru redovno. Naime, i prehlada je bolest prljavih ruku.
- Čim nema povišene temperature, sigurno je u pitanju obična prehlada… nema veze sa virusima.
To što dete nema povišenu temperaturu a kija, kašljuca i ima zapušen nos, nije «dokaz» da nema virusa. Naprotiv, ima ga. On je izazivač tegoba, ali je imunološki (odbrambeni) sistem deteta ograničio infekciju na gornje disajne puteve, pa nema njenog širenja, a ni povišene temperature. Treba razlikovati alergijsku reakciju na polen od prehlade, mada ambrozija polako posustaje, pa sada nećemo o tome. Pričamo samo o «pravoj» prehladi.
- Kada se dete nekoliko puta prehladi, ostaje zaštićeno, pa više nema straha od novih problema.
Nažalost, ovo nije tačno.
Ima preko 200 tipova virusa koji izazivaju prehladu. Simptomi koje oni izazivaju su veoma slični, gotovo isti. Ipak, dete ne stiče imunitet na druge viruse, već samo na onaj tip virusa koji je napravio tegobe. To znači da nema unakrsnog imuniteta, pa sledeći tip virusa može da napravi slične smetnje kada «stigne» do deteta. Pošto je broj virusa ogroman, teško je da se dete imunizuje na sve – zbog toga što su prehlade tako česte.
