Sve je veći broj dece sa zdravstvenim problemima i poremećajima poput dijabetesa, hipertenzije, astme, neadekvatnog kardiorespiratornog fitnesa, poremećajima učenja, pažnje i koncentracije. Teško bi bilo ukazati i izdvojiti sve faktore koji doprinose ovom trendu, ali je svakako važan faktor stil života i okruženje, koji se danas znatno razlikuje u odnosu na bilo koji period ljudske istorije. U toj promeni se i nalazi moguće rešenje za probleme koji su sve prisutniji u razvoju dece.
Veliko istraživanje u Sloveniji i Srbiji je pokazalo da učitelji smatraju da je svaka nova generacija prvaka sve slabija u odnosu na ranije generacije (motorika, pažnja i koncentracija, opšte znanje i rečnik). Okruženje, kretanje i fizička aktivnost su izuzetno važni za razvoj mozga i intelektualnih sposobnosti deteta. O važnosti kretanja i fizičke aktivnosti na opšte zdravstveno stanje, ali i kognitivne funkcije se mnogo zna, ali postoje i mnogi drugi faktori koji utiču na opšti razvoj deteta, a pre svega njegovog mozga.
Da li su problemi genetske prirode?
Među naučnicima je rasprostranjeno mišljenje da genetski faktori imaju udela u ne više od 40% svih slučajeva razvojnih poremećaja. A šta je sa preostalih 60% ili više? Sigurno je da okruženje ima veliki uticaj, posebno ako postoji genetska predispozicija. Faktori okruženja i nasleđa se prepliću, te ih je nemoguće sagledavati zasebno.
Iako nedostatak fizičke aktivnosti i sedenterni stil života imaju veliku ulogu u povećanom broju razvojnih poremećaja, postoje još neki faktori. Pa tako, upotreba uređaja nove tehnologije se dovodi u vezu sa nedostatkom sna, neregularnim ciklusima spavanja, lošijim kvalitetom sna i povećanim umorom tokom dana. Dužina sna kod dece ne samo da je u direktnoj vezi sa zapreminom sive mase hipokampusa, već je i pokazano da je izloženost TV-u u ranom periodu razvoja u vezi sa problemima pažnje u sedmoj godini života.
Opasnosti iz neposrednog okruženja
Postoje brojne pretpostavke o tome zašto u prethodnih nekoliko decenija dolazi do povećanja broja dece sa neurološkim smetnjama poput autizma, ADHD-a, Cerebralne paralize i mentalne retardacije. Neke od njih su da je u pitanju zapravo samo način na koji se bolesti danas dijagnostikuju, vakcine, ili neurotoksične hemikalije u okruženju. Vredi napomenuti supstance, u nekim državama manje u nekim više regulisane, koje su prisutne u okruženju i/ili u svakodnevnim predmetima (nameštaj, odeća) za koje se smatra ne samo da utiču na opadanje IQ, već i na ADHD i poremećaj autističnog spektra.
Recimo, pesticid hlorpirifos koji se koristi kao sredstvo za ubijanje insekata, a utvrđeno je da je umereno toksičan i za ljude. Izloženost ovom insekticidu je dovedena u vezu sa razvojnim i autoimunim poremećajima, pa čak i do mentalne retardacije ako je majka bila izložena ovoj supstanci tokom trudnoće. Poznato je da mnogi neurološki poremećaji mogu da budu izazvani neurotiksičnim supstancama kao što su olovo, živa, PVC (koristi se u građevinarstvu, za izradu plastične ambalaže) i PCB (ima ga u bojama, u pesticdima, u rashladnim uređajima itd). Porast poremećaja ADHD-a i autizma od kraja devedesetih godina je potvrđen, ali i dalje nije u potpunosti objašnjen. Danas mnogo više znamo o tome. Postoji jasna korelacija između PCB, emisije žive i autizma. Svaki put kada dođe do porasta emisije žive i PCB-a, čini se da se stopa autizma poveća. U studiji sprovedenoj pre deset godina otkriveno je da mozgovi pacova izloženi PCB-u simaju rupe, a neuroni koji bi trebalo da budu aktivni nisu. Ovaj defekt se odrazio na sluh. U drugoj studiji, deca koja su bila izložena PCB-u u trudnoći su imala niži IQ i promene pri učenju i pamćenju. U prvim mesecima trudnoće je mozak najosetljiviji i tokom ove faze može doći do trajnih oštećenja mozga, čak i ako fetus dođe u kontakt sa malim dozama neurotoksina, koje na mozak odrasle osobe ne bi imale nikakav ili veoma mali efekat.
