Istraživanje u Srbiji: Šta deca nasleđuju od roditelja a šta stiču odrastanjem

Autor: Katarina Đorđević

Oni de­le iste hr­o­mo­zo­me i go­to­vo iden­ti­čan lik u ogle­da­lu, a re­zul­ta­ti pr­ve bli­za­nač­ke stu­di­je u na­šoj ze­mlji po­ka­za­li su da ge­ni ima­ju do­mi­nant­nu ulo­gu ka­da je u pi­ta­nju vi­si­na in­te­li­gen­ci­je i sklo­nost ka ri­zič­nim po­na­ša­nji­ma. Pr­vi re­zul­ta­ti stu­di­je, ko­ja se od 2012. go­di­ne spro­vo­di u orga­ni­za­ci­ji Od­se­ka za psi­ho­lo­gi­ju Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta u No­vom Sa­du i Me­di­cin­skog fa­kul­te­ta u No­vom Sa­du i u ko­ju je do sa­da uklju­če­no vi­še od 600 bli­za­nač­kih pa­ro­va, ta­ko­đe su po­ka­za­li da bli­zan­ci če­sto bi­ra­ju iste ili slič­ne fa­kul­te­te i pr­o­fe­si­je.

– Ovo is­tra­ži­va­nje spro­vo­di se u okvi­ru pr­o­jek­ta „Na­sled­ni, sre­din­ski i psi­ho­lo­ški či­ni­o­ci men­tal­nog zdra­vlja” i pod po­kro­vi­telj­stvom Mi­ni­star­stva pr­o­sve­te, a je­dan od naj­va­žni­jih ci­lje­va ovog is­tra­ži­va­nja je­ste uti­caj na­sled­nih i sre­din­skih či­ni­la­ca u ob­li­ko­va­nju raz­li­či­tih ka­rak­te­ri­sti­ka lič­no­sti i kog­ni­tiv­nih spo­sob­no­sti, pre­di­spo­zi­ci­je za de­pre­siv­no i ank­si­o­zno re­a­go­va­nje i po­re­me­ća­je lič­no­sti i sklo­no­sti ka kri­mi­no­ge­nom i ri­zič­nom po­na­ša­nju. Na­i­me, pr­o­u­ča­va­nje bli­za­na­ca na­uč­ni­ci­ma omo­gu­ća­va da sa­zna­ju vi­še o to­me ka­ko ži­vot­na sre­di­na oso­be (na­čin ži­vo­ta, is­hra­na, po­ro­di­ca, vr­šnja­ci, ro­di­telj­sko po­na­ša­nje) i na­sled­ni fak­to­ri uti­ču na na­sta­nak i raz­voj ba­zič­nih oso­bi­na lič­no­sti i in­te­lek­tu­al­nih spo­sob­no­sti, ali i raz­li­či­tih bo­le­sti i sta­nja – ob­ja­šnja­va Ili­ja Mi­lo­va­no­vić, psi­ho­log i asi­stent na Od­se­ku za psi­ho­lo­gi­ju Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta u No­vom Sa­du.

Naš sa­go­vor­nik, ko­ji je za­hva­lju­ju­ći ovom is­tra­ži­va­nju od­bra­nio ma­ster rad na te­mu „Gen­ski i sre­din­ski či­ni­o­ci škol­skog po­stig­nu­ća i per­cep­ci­ja po­ro­dič­nog okru­že­nja”, u ko­me pr­o­u­ča­va uti­caj ge­na i sre­di­ne na raz­voj in­te­li­gen­ci­je i škol­skog po­stig­nu­ća, is­ti­če da je do sa­da is­pi­ta­no vi­še od 260 bli­za­nač­kih pa­ro­va iz Be­o­gra­da, No­vog Sa­da, Zre­nja­ni­na, Ni­ša i No­vog Pa­za­ra, a pr­o­je­kat je pr­o­du­žen do kra­ja ove go­di­ne, jer se u stu­di­ju stal­no uklju­ču­ju no­vi bli­zan­ci.

– Pre­li­mi­nar­ni re­zul­ta­ti ove stu­di­je da­ju od­go­vor na jed­nu od naj­in­tri­gant­ni­jih di­le­ma ge­ne­ti­ke – da li se in­te­li­gen­ci­ja do­bi­ja u DNK „pa­ke­tu” od ro­di­te­lja i po­ka­zu­ju da je za su­per­i­or­ne um­ne mo­ći ipak od­go­vo­ran na­sled­ni fak­tor. Stu­di­ja je po­ka­za­la i da su ge­ni kriv­ci za sklo­nost ka opi­ja­nju, od­no­sno ri­zič­noj zlo­u­po­tre­bi al­ko­ho­la – ob­ja­šnja­va ovaj psi­ho­log i na­gla­ša­va da zlo­u­po­tre­bu ne tre­ba iz­jed­na­ča­va­ti sa kon­zu­ma­ci­jom al­ko­ho­la.

– Či­nje­ni­ca je da smo mi dru­štvo u ko­me mno­gi vo­le „ča­ši­cu raz­go­vo­ra” uz al­ko­hol, pi­ćem „za­li­va­ju” ro­đe­nje i kr­šte­nje de­te­ta, ro­đen­da­ne, ven­ča­nja, is­pra­ća­je u voj­sku, no­ve go­di­ne i po­ro­dič­ne sla­ve, pa čak i ner­vi­ra­nje zbog gu­žve u sa­o­bra­ća­ju… Dru­gim re­či­ma, mno­gi na­ši lju­di pi­ju, ali se na­pi­ja­ju oni ko­ji su ge­net­ski pred­o­dre­đe­ni. I ra­ni­ja is­tra­ži­va­nja po­ka­za­la su da de­te ko­je od­ra­sta u po­ro­di­ci u ko­joj se je­dan ro­di­telj al­ko­ho­li­čar ima 40 od­sto šan­si da raz­vi­je ta­ko­zva­nu ri­zič­nu zlo­u­po­tre­bu al­ko­ho­la – ob­ja­šnja­va Ili­ja Mi­lo­va­no­vić.

Re­zul­ta­ti pr­ve bli­za­nač­ke stu­di­je u na­šoj ze­mlji ta­ko­đe go­vo­re da u raz­vo­ju ank­si­o­zno­sti, de­pre­si­je i fo­bi­ja u jed­na­kom pr­o­cen­tu uče­stvu­ju ge­ni i sre­di­na. Naš sa­go­vor­nik is­ti­če da sva­ka psi­hič­ka oso­bi­na ima ge­net­sku pod­lo­gu, ali njen raz­voj za­vi­si od sre­di­ne – ne­ko mo­že na­sle­di­ti gen za ank­si­o­znost, ali ako od­ra­sta u po­ro­di­ci pu­noj lju­ba­vi, taj gen­ski fak­tor mo­že bi­ti uma­njen. Ako ne­ko na­sle­di gen za vi­so­ku in­te­li­gen­ci­ju, a ži­vi u po­ro­di­ci ko­ja ne po­dr­ža­va obra­zo­va­nje i uče­nje, nje­go­va in­te­li­gen­ci­ja osta­će na ni­vou pr­o­se­ka. Zbog to­ga na­uč­na is­tra­ži­va­nja na­sto­je da utvr­de ko­li­ko sre­di­na mo­že da ko­ri­gu­je ono što je oso­bi da­to na­sle­đem.

– Do­sa­da­šnja is­tra­ži­va­nja na bli­zan­ci­ma po­tvr­di­la su da na raz­voj in­te­li­gen­ci­je ve­ći uti­caj ima­ju ge­ni, a na škol­sko po­stig­nu­će – so­ci­jal­na sre­di­na. Ne­ma de­fi­ni­tiv­nog od­go­vo­ra na pi­ta­nje da li se in­te­li­gen­ci­ja na­sle­đu­je. Po­sto­je stu­di­je ko­je go­vo­re da se „pa­met” pre­no­si s ko­le­na na ko­le­no, ali tre­ba re­ći da su de­ca ro­di­te­lja ko­ji su da­ro­vi­ti i sa vi­so­kom in­te­li­gen­ci­jom obič­no pr­o­seč­no in­te­li­gent­na i taj fe­no­men se na­zi­va „re­gre­si­ja ka pr­o­se­ku”. Sa­vre­me­na is­tra­ži­va­nja po­ka­za­la su da cr­te lič­no­sti kao što su eks­tro­ver­zi­ja (otvo­re­nost ka dru­gi­ma) i ne­u­ro­ti­ci­zam (sklo­nost ka im­pul­siv­nom i ne­u­ro­tič­nom re­a­go­va­nju) vi­še za­vi­se od ge­ne­ti­ke ne­go od sre­din­skih či­ni­la­ca, dok su za raz­voj sa­ve­sno­sti va­žni­ji fak­to­ri sre­di­ne, jer su ro­di­te­lji naj­bo­lji „uči­te­lji” za sa­vest – za­klju­ču­je Ili­ja Mi­lo­va­no­vić.

U Sr­bi­ji ži­vi oko 65.000 bli­za­na­ca

U na­šoj ze­mlji ži­vi oko 65.000 bli­za­na­ca, a za­ni­mlji­va bli­za­nač­ka sta­ti­sti­ka go­vo­ri da bez asi­sten­ci­je ve­štač­ke oplod­nje, na sva­kih 80 po­ro­đa­ja do­la­ze „du­pli­ka­ti” i da u sva­koj po­pu­la­ci­ji ži­vi je­dan od­sto bli­za­na­ca. Iz­u­ze­tak od ove sta­ti­sti­ke či­ne ze­mlje sup­trop­skog ekva­to­ri­jal­nog po­ja­sa Afri­ke – po­da­ci go­vo­re da u Ni­ge­ri­ji ži­vi naj­vi­še bli­za­nač­kih pa­ro­va na sve­tu, a jed­no od (ne)na­uč­nih ob­ja­šnje­nja ove po­ja­ve gla­si da je za ve­li­ki br­oj bli­za­na­ca za­slu­žna is­hra­na bo­ga­ta ja­mom, na­mir­ni­com bli­skom kr­om­pi­ru. Naj­ma­nje bli­za­na­ca ra­đa se u azij­skim ze­mlja­ma, na­ro­či­to u Ja­pa­nu i Ki­ni.

Izvor: Politika