Istraživanje u Srbiji: Šta deca nasleđuju od roditelja a šta stiču odrastanjem

Autor: Katarina Đorđević

Oni de­le iste hr­o­mo­zo­me i go­to­vo iden­ti­čan lik u ogle­da­lu, a re­zul­ta­ti pr­ve bli­za­nač­ke stu­di­je u na­šoj ze­mlji po­ka­za­li su da ge­ni ima­ju do­mi­nant­nu ulo­gu ka­da je u pi­ta­nju vi­si­na in­te­li­gen­ci­je i sklo­nost ka ri­zič­nim po­na­ša­nji­ma. Pr­vi re­zul­ta­ti stu­di­je, ko­ja se od 2012. go­di­ne spro­vo­di u orga­ni­za­ci­ji Od­se­ka za psi­ho­lo­gi­ju Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta u No­vom Sa­du i Me­di­cin­skog fa­kul­te­ta u No­vom Sa­du i u ko­ju je do sa­da uklju­če­no vi­še od 600 bli­za­nač­kih pa­ro­va, ta­ko­đe su po­ka­za­li da bli­zan­ci če­sto bi­ra­ju iste ili slič­ne fa­kul­te­te i pr­o­fe­si­je.

– Ovo is­tra­ži­va­nje spro­vo­di se u okvi­ru pr­o­jek­ta „Na­sled­ni, sre­din­ski i psi­ho­lo­ški či­ni­o­ci men­tal­nog zdra­vlja” i pod po­kro­vi­telj­stvom Mi­ni­star­stva pr­o­sve­te, a je­dan od naj­va­žni­jih ci­lje­va ovog is­tra­ži­va­nja je­ste uti­caj na­sled­nih i sre­din­skih či­ni­la­ca u ob­li­ko­va­nju raz­li­či­tih ka­rak­te­ri­sti­ka lič­no­sti i kog­ni­tiv­nih spo­sob­no­sti, pre­di­spo­zi­ci­je za de­pre­siv­no i ank­si­o­zno re­a­go­va­nje i po­re­me­ća­je lič­no­sti i sklo­no­sti ka kri­mi­no­ge­nom i ri­zič­nom po­na­ša­nju. Na­i­me, pr­o­u­ča­va­nje bli­za­na­ca na­uč­ni­ci­ma omo­gu­ća­va da sa­zna­ju vi­še o to­me ka­ko ži­vot­na sre­di­na oso­be (na­čin ži­vo­ta, is­hra­na, po­ro­di­ca, vr­šnja­ci, ro­di­telj­sko po­na­ša­nje) i na­sled­ni fak­to­ri uti­ču na na­sta­nak i raz­voj ba­zič­nih oso­bi­na lič­no­sti i in­te­lek­tu­al­nih spo­sob­no­sti, ali i raz­li­či­tih bo­le­sti i sta­nja – ob­ja­šnja­va Ili­ja Mi­lo­va­no­vić, psi­ho­log i asi­stent na Od­se­ku za psi­ho­lo­gi­ju Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta u No­vom Sa­du.

Naš sa­go­vor­nik, ko­ji je za­hva­lju­ju­ći ovom is­tra­ži­va­nju od­bra­nio ma­ster rad na te­mu „Gen­ski i sre­din­ski či­ni­o­ci škol­skog po­stig­nu­ća i per­cep­ci­ja po­ro­dič­nog okru­že­nja”, u ko­me pr­o­u­ča­va uti­caj ge­na i sre­di­ne na raz­voj in­te­li­gen­ci­je i škol­skog po­stig­nu­ća, is­ti­če da je do sa­da is­pi­ta­no vi­še od 260 bli­za­nač­kih pa­ro­va iz Be­o­gra­da, No­vog Sa­da, Zre­nja­ni­na, Ni­ša i No­vog Pa­za­ra, a pr­o­je­kat je pr­o­du­žen do kra­ja ove go­di­ne, jer se u stu­di­ju stal­no uklju­ču­ju no­vi bli­zan­ci.

– Pre­li­mi­nar­ni re­zul­ta­ti ove stu­di­je da­ju od­go­vor na jed­nu od naj­in­tri­gant­ni­jih di­le­ma ge­ne­ti­ke – da li se in­te­li­gen­ci­ja do­bi­ja u DNK „pa­ke­tu” od ro­di­te­lja i po­ka­zu­ju da je za su­per­i­or­ne um­ne mo­ći ipak od­go­vo­ran na­sled­ni fak­tor. Stu­di­ja je po­ka­za­la i da su ge­ni kriv­ci za sklo­nost ka opi­ja­nju, od­no­sno ri­zič­noj zlo­u­po­tre­bi al­ko­ho­la – ob­ja­šnja­va ovaj psi­ho­log i na­gla­ša­va da zlo­u­po­tre­bu ne tre­ba iz­jed­na­ča­va­ti sa kon­zu­ma­ci­jom al­ko­ho­la.

– Či­nje­ni­ca je da smo mi dru­štvo u ko­me mno­gi vo­le „ča­ši­cu raz­go­vo­ra” uz al­ko­hol, pi­ćem „za­li­va­ju” ro­đe­nje i kr­šte­nje de­te­ta, ro­đen­da­ne, ven­ča­nja, is­pra­ća­je u voj­sku, no­ve go­di­ne i po­ro­dič­ne sla­ve, pa čak i ner­vi­ra­nje zbog gu­žve u sa­o­bra­ća­ju… Dru­gim re­či­ma, mno­gi na­ši lju­di pi­ju, ali se na­pi­ja­ju oni ko­ji su ge­net­ski pred­o­dre­đe­ni. I ra­ni­ja is­tra­ži­va­nja po­ka­za­la su da de­te ko­je od­ra­sta u po­ro­di­ci u ko­joj se je­dan ro­di­telj al­ko­ho­li­čar ima 40 od­sto šan­si da raz­vi­je ta­ko­zva­nu ri­zič­nu zlo­u­po­tre­bu al­ko­ho­la – ob­ja­šnja­va Ili­ja Mi­lo­va­no­vić.

Re­zul­ta­ti pr­ve bli­za­nač­ke stu­di­je u na­šoj ze­mlji ta­ko­đe go­vo­re da u raz­vo­ju ank­si­o­zno­sti, de­pre­si­je i fo­bi­ja u jed­na­kom pr­o­cen­tu uče­stvu­ju ge­ni i sre­di­na. Naš sa­go­vor­nik is­ti­če da sva­ka psi­hič­ka oso­bi­na ima ge­net­sku pod­lo­gu, ali njen raz­voj za­vi­si od sre­di­ne – ne­ko mo­že na­sle­di­ti gen za ank­si­o­znost, ali ako od­ra­sta u po­ro­di­ci pu­noj lju­ba­vi, taj gen­ski fak­tor mo­že bi­ti uma­njen. Ako ne­ko na­sle­di gen za vi­so­ku in­te­li­gen­ci­ju, a ži­vi u po­ro­di­ci ko­ja ne po­dr­ža­va obra­zo­va­nje i uče­nje, nje­go­va in­te­li­gen­ci­ja osta­će na ni­vou pr­o­se­ka. Zbog to­ga na­uč­na is­tra­ži­va­nja na­sto­je da utvr­de ko­li­ko sre­di­na mo­že da ko­ri­gu­je ono što je oso­bi da­to na­sle­đem.

– Do­sa­da­šnja is­tra­ži­va­nja na bli­zan­ci­ma po­tvr­di­la su da na raz­voj in­te­li­gen­ci­je ve­ći uti­caj ima­ju ge­ni, a na škol­sko po­stig­nu­će – so­ci­jal­na sre­di­na. Ne­ma de­fi­ni­tiv­nog od­go­vo­ra na pi­ta­nje da li se in­te­li­gen­ci­ja na­sle­đu­je. Po­sto­je stu­di­je ko­je go­vo­re da se „pa­met” pre­no­si s ko­le­na na ko­le­no, ali tre­ba re­ći da su de­ca ro­di­te­lja ko­ji su da­ro­vi­ti i sa vi­so­kom in­te­li­gen­ci­jom obič­no pr­o­seč­no in­te­li­gent­na i taj fe­no­men se na­zi­va „re­gre­si­ja ka pr­o­se­ku”. Sa­vre­me­na is­tra­ži­va­nja po­ka­za­la su da cr­te lič­no­sti kao što su eks­tro­ver­zi­ja (otvo­re­nost ka dru­gi­ma) i ne­u­ro­ti­ci­zam (sklo­nost ka im­pul­siv­nom i ne­u­ro­tič­nom re­a­go­va­nju) vi­še za­vi­se od ge­ne­ti­ke ne­go od sre­din­skih či­ni­la­ca, dok su za raz­voj sa­ve­sno­sti va­žni­ji fak­to­ri sre­di­ne, jer su ro­di­te­lji naj­bo­lji „uči­te­lji” za sa­vest – za­klju­ču­je Ili­ja Mi­lo­va­no­vić.

U Sr­bi­ji ži­vi oko 65.000 bli­za­na­ca

U na­šoj ze­mlji ži­vi oko 65.000 bli­za­na­ca, a za­ni­mlji­va bli­za­nač­ka sta­ti­sti­ka go­vo­ri da bez asi­sten­ci­je ve­štač­ke oplod­nje, na sva­kih 80 po­ro­đa­ja do­la­ze „du­pli­ka­ti” i da u sva­koj po­pu­la­ci­ji ži­vi je­dan od­sto bli­za­na­ca. Iz­u­ze­tak od ove sta­ti­sti­ke či­ne ze­mlje sup­trop­skog ekva­to­ri­jal­nog po­ja­sa Afri­ke – po­da­ci go­vo­re da u Ni­ge­ri­ji ži­vi naj­vi­še bli­za­nač­kih pa­ro­va na sve­tu, a jed­no od (ne)na­uč­nih ob­ja­šnje­nja ove po­ja­ve gla­si da je za ve­li­ki br­oj bli­za­na­ca za­slu­žna is­hra­na bo­ga­ta ja­mom, na­mir­ni­com bli­skom kr­om­pi­ru. Naj­ma­nje bli­za­na­ca ra­đa se u azij­skim ze­mlja­ma, na­ro­či­to u Ja­pa­nu i Ki­ni.

Izvor: Politika

“Batut”: U Srbiji registrovano 707 slučajeva malih boginja

Ko je ovde luđi?

Roditeljstvo u Srbiji: Mame vaspitavaju, a tate se igraju sa decom

Sreća je u ugljenim hidratima

Niko nije dužan da za tebe bude najbolje moguće dete kako bi ti bila najbolja moguća mama

Niko ti nije dužan da bude bolji roditelj za tebe nego što ume, da zna uvek šta radi, da nikada nije zbunjen, da ima odgovore na sva pitanja koja tebe...

Zapadni svet precenjuje važnost majke za razvoj deteta

„Mama je najbolja!“ Takva parola mogla se videti u rukama zrelih muškaraca na fudbalskom stadionu. Veza između deteta i majke smatra se posebnom osnovom u razvoju čoveka, jer ona pomaže...

Pedagog Snežana Golić: Kakvog biste dečaka naručili?

Piše: Snežana Golić, pedagog   "On je dobar dečak" - mislim da postoji više tumačenja ove rečenice, nego vrsta zelene salate. Dok mi, odrasli, pregovaramo šta bi ta rečenica trebalo...

Prezaštićeno dete je kao bežični telefon koji ne može daleko od baze

Piše: Ljiljana Milić Često ispričam jednu metaforu na sesijama. O bežičnom telefonu i njegovoj "bazi", na kojoj se puni energijom. Imala sam jedan takav u stanu. Svake noći bismo ga...