Istraživanje u Srbiji: Šta deca nasleđuju od roditelja a šta stiču odrastanjem

Autor: Katarina Đorđević

Oni de­le iste hr­o­mo­zo­me i go­to­vo iden­ti­čan lik u ogle­da­lu, a re­zul­ta­ti pr­ve bli­za­nač­ke stu­di­je u na­šoj ze­mlji po­ka­za­li su da ge­ni ima­ju do­mi­nant­nu ulo­gu ka­da je u pi­ta­nju vi­si­na in­te­li­gen­ci­je i sklo­nost ka ri­zič­nim po­na­ša­nji­ma. Pr­vi re­zul­ta­ti stu­di­je, ko­ja se od 2012. go­di­ne spro­vo­di u orga­ni­za­ci­ji Od­se­ka za psi­ho­lo­gi­ju Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta u No­vom Sa­du i Me­di­cin­skog fa­kul­te­ta u No­vom Sa­du i u ko­ju je do sa­da uklju­če­no vi­še od 600 bli­za­nač­kih pa­ro­va, ta­ko­đe su po­ka­za­li da bli­zan­ci če­sto bi­ra­ju iste ili slič­ne fa­kul­te­te i pr­o­fe­si­je.

– Ovo is­tra­ži­va­nje spro­vo­di se u okvi­ru pr­o­jek­ta „Na­sled­ni, sre­din­ski i psi­ho­lo­ški či­ni­o­ci men­tal­nog zdra­vlja” i pod po­kro­vi­telj­stvom Mi­ni­star­stva pr­o­sve­te, a je­dan od naj­va­žni­jih ci­lje­va ovog is­tra­ži­va­nja je­ste uti­caj na­sled­nih i sre­din­skih či­ni­la­ca u ob­li­ko­va­nju raz­li­či­tih ka­rak­te­ri­sti­ka lič­no­sti i kog­ni­tiv­nih spo­sob­no­sti, pre­di­spo­zi­ci­je za de­pre­siv­no i ank­si­o­zno re­a­go­va­nje i po­re­me­ća­je lič­no­sti i sklo­no­sti ka kri­mi­no­ge­nom i ri­zič­nom po­na­ša­nju. Na­i­me, pr­o­u­ča­va­nje bli­za­na­ca na­uč­ni­ci­ma omo­gu­ća­va da sa­zna­ju vi­še o to­me ka­ko ži­vot­na sre­di­na oso­be (na­čin ži­vo­ta, is­hra­na, po­ro­di­ca, vr­šnja­ci, ro­di­telj­sko po­na­ša­nje) i na­sled­ni fak­to­ri uti­ču na na­sta­nak i raz­voj ba­zič­nih oso­bi­na lič­no­sti i in­te­lek­tu­al­nih spo­sob­no­sti, ali i raz­li­či­tih bo­le­sti i sta­nja – ob­ja­šnja­va Ili­ja Mi­lo­va­no­vić, psi­ho­log i asi­stent na Od­se­ku za psi­ho­lo­gi­ju Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta u No­vom Sa­du.

Naš sa­go­vor­nik, ko­ji je za­hva­lju­ju­ći ovom is­tra­ži­va­nju od­bra­nio ma­ster rad na te­mu „Gen­ski i sre­din­ski či­ni­o­ci škol­skog po­stig­nu­ća i per­cep­ci­ja po­ro­dič­nog okru­že­nja”, u ko­me pr­o­u­ča­va uti­caj ge­na i sre­di­ne na raz­voj in­te­li­gen­ci­je i škol­skog po­stig­nu­ća, is­ti­če da je do sa­da is­pi­ta­no vi­še od 260 bli­za­nač­kih pa­ro­va iz Be­o­gra­da, No­vog Sa­da, Zre­nja­ni­na, Ni­ša i No­vog Pa­za­ra, a pr­o­je­kat je pr­o­du­žen do kra­ja ove go­di­ne, jer se u stu­di­ju stal­no uklju­ču­ju no­vi bli­zan­ci.

– Pre­li­mi­nar­ni re­zul­ta­ti ove stu­di­je da­ju od­go­vor na jed­nu od naj­in­tri­gant­ni­jih di­le­ma ge­ne­ti­ke – da li se in­te­li­gen­ci­ja do­bi­ja u DNK „pa­ke­tu” od ro­di­te­lja i po­ka­zu­ju da je za su­per­i­or­ne um­ne mo­ći ipak od­go­vo­ran na­sled­ni fak­tor. Stu­di­ja je po­ka­za­la i da su ge­ni kriv­ci za sklo­nost ka opi­ja­nju, od­no­sno ri­zič­noj zlo­u­po­tre­bi al­ko­ho­la – ob­ja­šnja­va ovaj psi­ho­log i na­gla­ša­va da zlo­u­po­tre­bu ne tre­ba iz­jed­na­ča­va­ti sa kon­zu­ma­ci­jom al­ko­ho­la.

– Či­nje­ni­ca je da smo mi dru­štvo u ko­me mno­gi vo­le „ča­ši­cu raz­go­vo­ra” uz al­ko­hol, pi­ćem „za­li­va­ju” ro­đe­nje i kr­šte­nje de­te­ta, ro­đen­da­ne, ven­ča­nja, is­pra­ća­je u voj­sku, no­ve go­di­ne i po­ro­dič­ne sla­ve, pa čak i ner­vi­ra­nje zbog gu­žve u sa­o­bra­ća­ju… Dru­gim re­či­ma, mno­gi na­ši lju­di pi­ju, ali se na­pi­ja­ju oni ko­ji su ge­net­ski pred­o­dre­đe­ni. I ra­ni­ja is­tra­ži­va­nja po­ka­za­la su da de­te ko­je od­ra­sta u po­ro­di­ci u ko­joj se je­dan ro­di­telj al­ko­ho­li­čar ima 40 od­sto šan­si da raz­vi­je ta­ko­zva­nu ri­zič­nu zlo­u­po­tre­bu al­ko­ho­la – ob­ja­šnja­va Ili­ja Mi­lo­va­no­vić.

Re­zul­ta­ti pr­ve bli­za­nač­ke stu­di­je u na­šoj ze­mlji ta­ko­đe go­vo­re da u raz­vo­ju ank­si­o­zno­sti, de­pre­si­je i fo­bi­ja u jed­na­kom pr­o­cen­tu uče­stvu­ju ge­ni i sre­di­na. Naš sa­go­vor­nik is­ti­če da sva­ka psi­hič­ka oso­bi­na ima ge­net­sku pod­lo­gu, ali njen raz­voj za­vi­si od sre­di­ne – ne­ko mo­že na­sle­di­ti gen za ank­si­o­znost, ali ako od­ra­sta u po­ro­di­ci pu­noj lju­ba­vi, taj gen­ski fak­tor mo­že bi­ti uma­njen. Ako ne­ko na­sle­di gen za vi­so­ku in­te­li­gen­ci­ju, a ži­vi u po­ro­di­ci ko­ja ne po­dr­ža­va obra­zo­va­nje i uče­nje, nje­go­va in­te­li­gen­ci­ja osta­će na ni­vou pr­o­se­ka. Zbog to­ga na­uč­na is­tra­ži­va­nja na­sto­je da utvr­de ko­li­ko sre­di­na mo­že da ko­ri­gu­je ono što je oso­bi da­to na­sle­đem.

– Do­sa­da­šnja is­tra­ži­va­nja na bli­zan­ci­ma po­tvr­di­la su da na raz­voj in­te­li­gen­ci­je ve­ći uti­caj ima­ju ge­ni, a na škol­sko po­stig­nu­će – so­ci­jal­na sre­di­na. Ne­ma de­fi­ni­tiv­nog od­go­vo­ra na pi­ta­nje da li se in­te­li­gen­ci­ja na­sle­đu­je. Po­sto­je stu­di­je ko­je go­vo­re da se „pa­met” pre­no­si s ko­le­na na ko­le­no, ali tre­ba re­ći da su de­ca ro­di­te­lja ko­ji su da­ro­vi­ti i sa vi­so­kom in­te­li­gen­ci­jom obič­no pr­o­seč­no in­te­li­gent­na i taj fe­no­men se na­zi­va „re­gre­si­ja ka pr­o­se­ku”. Sa­vre­me­na is­tra­ži­va­nja po­ka­za­la su da cr­te lič­no­sti kao što su eks­tro­ver­zi­ja (otvo­re­nost ka dru­gi­ma) i ne­u­ro­ti­ci­zam (sklo­nost ka im­pul­siv­nom i ne­u­ro­tič­nom re­a­go­va­nju) vi­še za­vi­se od ge­ne­ti­ke ne­go od sre­din­skih či­ni­la­ca, dok su za raz­voj sa­ve­sno­sti va­žni­ji fak­to­ri sre­di­ne, jer su ro­di­te­lji naj­bo­lji „uči­te­lji” za sa­vest – za­klju­ču­je Ili­ja Mi­lo­va­no­vić.

U Sr­bi­ji ži­vi oko 65.000 bli­za­na­ca

U na­šoj ze­mlji ži­vi oko 65.000 bli­za­na­ca, a za­ni­mlji­va bli­za­nač­ka sta­ti­sti­ka go­vo­ri da bez asi­sten­ci­je ve­štač­ke oplod­nje, na sva­kih 80 po­ro­đa­ja do­la­ze „du­pli­ka­ti” i da u sva­koj po­pu­la­ci­ji ži­vi je­dan od­sto bli­za­na­ca. Iz­u­ze­tak od ove sta­ti­sti­ke či­ne ze­mlje sup­trop­skog ekva­to­ri­jal­nog po­ja­sa Afri­ke – po­da­ci go­vo­re da u Ni­ge­ri­ji ži­vi naj­vi­še bli­za­nač­kih pa­ro­va na sve­tu, a jed­no od (ne)na­uč­nih ob­ja­šnje­nja ove po­ja­ve gla­si da je za ve­li­ki br­oj bli­za­na­ca za­slu­žna is­hra­na bo­ga­ta ja­mom, na­mir­ni­com bli­skom kr­om­pi­ru. Naj­ma­nje bli­za­na­ca ra­đa se u azij­skim ze­mlja­ma, na­ro­či­to u Ja­pa­nu i Ki­ni.

Izvor: Politika

Za blizance jedan dodatak odmah, a drugi u ratama

Roditeljima nevaspitane dece: Pretvorili ste Srbiju u horor!

Ova osobina kod dece može da predvidi uspeh u odraslom dobu

Kako da pomognete razvoj inteligencije kod deteta: 10 postupaka zasnovanih na naučnim činjenicama

Hiperaktivnost i izlivi besa dovedeni u vezu sa ponošanjem roditelja

Nedavno istraživanje sugeriše da zabavljanje roditelja igricama na mobilnom telefonu umesto da posmatraju kako njihova deca grade kule u pesku, šteti međusobnim odnosima roditelja i dece i dovodi do problema u ponašanju dece. Deca s nedovoljno odgovarajuće podrške i pažnje...

Naučnici: Ovih osam osobina se nasleđuju

Svaki čovek je makar jednom u životu čuo nešto poput “Imaš majčine oči, ali očevu narav” ili “Isti si kao svoj deda”. Sa druge strane, retko ćete čuti da neko...

Digitalna tehnologija reprogramira mozak dece

Neurolog dr Suzan Grinfild ističe da društvene mreže sprečavaju decu da nauče da sami razmišljaju, zbog čega mentalno ostaju na nivou trogodišnjaka. Društvene mreže i video igrice dovode do toga da deca ne...

Biraj koga hoćeš, ali da ti kažem šta je verbalno nasilje…

Piše: Snežana Golić, pedagog Boje se ljudi i požara i poplave i krađe i nezavršenih škola... ali strah od pogrešnog izbora partnera njihove dece,  pored bolesti, jedan je od najčešćih ...