O meni
Milena Marić, mama 12-godišnje Helene, sociolog, dizajnerka i blogerka.
Ja mama u 20/30/40-im – kako sam se snašla u novoj ulozi?
Spadam u prvu grupu, mama u 20-im. Mislim da sam se dobro snašla. Prve dve godine majčinstva sam sve svoje obaveze stavila po strani i posvetila se Heleni, nakon toga sam postepeno ponovo osvajala vreme za sebe. Oduvek sam radila na njenoj samostalnosti i danas kad se raspravlja sa mnom, znam da nemam prava da se žalim na njenu svojeglavost – jer znam kako je do toga došlo. Nismo imali puno mešanja sa strane, tako da smo uvek bili samo nas troje. Muž mi je dosta pomagao, kao i danas, oko svih obaveza vezanih za Helenu, danas je to uglavnom škola. Oboje puno razgovaramo sa njom, ponekad imam utisak da smo mi sa jedne a najgori društveni uticaji s druge strane, kao i da su ti razgovori neka borba sa do kraja neizvesnim ishodom. Helena je kao beba bila idealna, nezahtevna i poslušna. Iako sam sasvim suprotan tip, prvih godina njenog života dala sam sve od sebe da postoji svakodnevna rutina, jer mislim da je to važno u tom periodu. Sa ove vremenske distance, možda sam previše brinula oko manje bitnih stvari – recimo pratila sam mape razvoja i dinamiku, paničila zbog prehlada i slično, ali pošto poznajem u tom smislu i gore od sebe, mislim da nisam preterala u tome. Sada se trudim da joj ne namećem svoja očekivanja i planove, već da je motivišem da se sama nađe i posveti nečemu. Nedavno je napustila muzičku školu, svirala je harfu i imala priličan uspeh. Lično sam to teško podnela, jer mislim da joj je dobro išlo – ali sam shvatila i da ne vodi nigde ako ona sama više ne želi nečim da se bavi. To mi je najsvežija lekcija o roditeljstvu. Važno mi je da ona bude zadovoljna, ali i da ja naučim da prihvatim njene izbore. Mislim da u ovom uzrastu dece, roditelji moraju da uče više o sebi i svojoj deci, nego kad su bebe.
Po mom iskustvu, koje su prednosti i mane majčinstva u u 20/30/40-im?
Prednosti u ranijem (a mislim da majčinstvo u 20-im spada u to) majčinstvu su mislim najpre fizičke. Ja sam imala carski rez – neplanirano i neočekivano, oporavila sam se dobro i relativno brzo. Od prvog dana sam mogla da vodim računa o bebi, bile smo i u baby-friendly sobi čim sam izašla iz šok-sobe…Nisam sigurna da bi danas, 12 godina kasnije, u mojim 30-im, bilo tako. S druge strane, u 20-im još uvek postoji određena vrsta emotivne nestabilnosti, nezrelosti i dilema, što mislim da je nedostatak i da su mame u 30-im ili 40-im u tom smislu zadovoljnije, strpljivije, stabilnije. Naravno, ne mislim da je ovo neko pravilo, više moj lični utisak. Zapravo poznajem žene koje su postale mame u kasnim 30-im i mislim da su i fizički i svakako drugačije sve sjajno „izgurale“. Za sebe jednostavno nemam taj utisak. Ne planiram da imam više dece.
Da li pamtim neke duhovite situacije u kojima sam se našla kao novopečena mama?
Kad sam izlazila iz porodilišta, pitala sam sestru koja je oblačila Helenu da li ona ide sad sa nama. Sestra se nasmejala i rekla „Naravno, samo da je obučemo i sačekamo tatu“, a ja sam ozbiljno rekla „Mislila sam na Vas…“. Ja sam mislila da postoji neka „patronažna“ sestra koja će iz bolnice sa nama da dođe kući i pokaže nam šta dalje. Kad se ispostavilo da sam pogrešno razumela, bila sam iskreno izbezumljena tih prvih dana. Dodatno nikad ranije nisam bila „baby friendly“ tip, tako da je prva beba koju sam ikad držala u rukama bila moja ćerka.
Iz sadašnje pozicije, šta bih savetovala mladim ženama – kada je pravo vreme za decu?
Verujem da će mnoge mame odgovoriti slično – onda kad želite da imate dete. Ako uz ovo pored sebe imate pouzdanog partnera, majčinstvo će sigurno biti lepo iskustvo, bez obzira na okolnosti. Godine najverovatnije nemaju puno veze sa tim.
Roditeljstvo iz mog ugla – čemu me je iskustvo naučilo i šta smatram najvažnijim u odnosu roditelja i deteta?
U zavisnosti od uzrasta deteta mislim da se najvažnije stvari menjaju. Mislim da je u početku naša, roditeljska, uloga prvenstveno negovateljska u smislu da treba da vodimo računa da se što bolje informišemo oko ishrane, higijene, zdravlja uopšte i da se rukovodimo tim saznanjima. Kako dete raste, rekla bih da se od te uloge prelazi u ulogu prijatelja i da je veliki i težak zadatak postati i ostati prijatelj svom detetu, podržati ga, razumeti…
Ovo me niste pitali
Često razmišljam o merama za podizanje stope nataliteta u nekom društvu i razmišljam o tome da li bi i koliko tako nešto uticalo na mene da, recimo, imam više dece. Mislim da na mene nikakve mere ne bi uticale ni malo, ali mislim i da je to važno pitanje. Šta bi podstaklo na rađanje one koje iz razloga objektivnih okolnosti nemaju više dece? Pozdravljam sve pratioce uvek sjajnih Detinjarija!
Izvor: Detinjarije.com
 kaputića pod etiketom Piemme & chiemme. Ona je i majka dvanaestogodišnje devojčice i za Detinjarije govori o svom roditeljskom iskustvu:){kind=link}