U Srbiji gotovo svako peto dete ima višak kilograma, osam odsto njih je gojazno, a broj gojazne dece iz godine u godinu se stalno povećava, rezultat je istraživanja Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.
Osim što se deca nepravilno hrane, prema ranijim istraživanjima ovog instituta, učenici i mnogo više konzumiraju alkohol i duvan, a jako slabo su fizički aktivni.
Naviku da svaki dan pojede jabuku, krušku ili neko drugo voće ima tek svaki peti učenik, ali zato isto toliko njih svakodnevno pije gazirane sokove.
Nepravilna ishrana koju čine brza hrana, slatkiši, gazirani sokovi, ali i slaba fizička aktivnost glavni su krivci za višak kilograma kod dece u školskom uzrastu.
Istraživanja Instituta Batut pokazala su da 43 odsto đaka svakog dana konzumira slatkiše, pri čemu svako četvrto dete jede slatkiše više puta u toku dana.
Specijalista higijene iz Instituta Batut Jelena Kašanin kaže da je za prevenciju gojaznosti kod dece školskog uzrasta od velikog značaja pravilan raspored obroka u toku dana.
Ona pojašnjava da deca ujutro, pre polaska u školu, treba da doručkuju, a da u školu obavezno ponesu užinu koju će da pojedu za vreme školskog odmora.
Takođe, užina ne treba da bude proizvod sa visokim sadržajem masti i koncentrisanih ugljenih hidrata koji mogu da dovedu do gojaznosti, već obrok bogat voćem i žitaricama.
„Pre polaska u školu obavezan je doručak, a dete u školu može da ponese sendvič sa salatom ili mladim sirom, parče kukuruzne proje, orašasto voće,” kaže Kašanin.
Ona je pojasnila da se najčešće zaboravlja da je važno tokom dana unositi dovoljno tečnosti i da je zabluda da sokovi ili slatki gazirani napici mogu da zamene vodu.
„Brza hrana ili testa od belog brašna ne treba da čine užinu u školi, jer u njima nema dovoljne količine vitamina i minerala koji su neophodni deci školskog uzrasta. Treba izbegavati slane i slatke grickalice, kao i sendviče koji sadrže visokokalorijske namaze i suhomesnate proizvode,” naglasila je ona.
Pravilne navike u ishrani , kako kaže, stiču se u porodici te ukoliko deca još u mlađem školskom uzrastu učestvuju u odabiru i pripremi užine oni će vremenom razviti pravilne navike i kasnije, u višim razredima, lakše se izboriti sa „modom“ kupovine užine.
Izvor: Alo
