Brza hrana ili testa od belog brašna ne treba da čine užinu u školi, jer u njima nema dovoljne količine vitamina i minerala koji su neophodni deci školskog uzrasta.
Foto: Pixabay
U Srbiji gotovo svako peto dete ima višak kilograma, osam odsto njih je gojazno, a broj gojazne dece iz godine u godinu se stalno povećava, rezultat je istraživanja Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”.
Osim što se deca nepravilno hrane, prema ranijim istraživanjima ovog instituta, učenici i mnogo više konzumiraju alkohol i duvan, a jako slabo su fizički aktivni.
Naviku da svaki dan pojede jabuku, krušku ili neko drugo voće ima tek svaki peti učenik, ali zato isto toliko njih svakodnevno pije gazirane sokove.
Nepravilna ishrana koju čine brza hrana, slatkiši, gazirani sokovi, ali i slaba fizička aktivnost glavni su krivci za višak kilograma kod dece u školskom uzrastu.
Istraživanja Instituta Batut pokazala su da 43 odsto đaka svakog dana konzumira slatkiše, pri čemu svako četvrto dete jede slatkiše više puta u toku dana.
Specijalista higijene iz Instituta Batut Jelena Kašanin kaže da je za prevenciju gojaznosti kod dece školskog uzrasta od velikog značaja pravilan raspored obroka u toku dana.
Ona pojašnjava da deca ujutro, pre polaska u školu, treba da doručkuju, a da u školu obavezno ponesu užinu koju će da pojedu za vreme školskog odmora.
Takođe, užina ne treba da bude proizvod sa visokim sadržajem masti i koncentrisanih ugljenih hidrata koji mogu da dovedu do gojaznosti, već obrok bogat voćem i žitaricama.
“Pre polaska u školu obavezan je doručak, a dete u školu može da ponese sendvič sa salatom ili mladim sirom, parče kukuruzne proje, orašasto voće,” kaže Kašanin.
Ona je pojasnila da se najčešće zaboravlja da je važno tokom dana unositi dovoljno tečnosti i da je zabluda da sokovi ili slatki gazirani napici mogu da zamene vodu.
“Brza hrana ili testa od belog brašna ne treba da čine užinu u školi, jer u njima nema dovoljne količine vitamina i minerala koji su neophodni deci školskog uzrasta. Treba izbegavati slane i slatke grickalice, kao i sendviče koji sadrže visokokalorijske namaze i suhomesnate proizvode,” naglasila je ona.
Pravilne navike u ishrani , kako kaže, stiču se u porodici te ukoliko deca još u mlađem školskom uzrastu učestvuju u odabiru i pripremi užine oni će vremenom razviti pravilne navike i kasnije, u višim razredima, lakše se izboriti sa “modom” kupovine užine.
Izvor: Alo
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Veliki kašalj, skoro iskorenjena bolest, ponovo puni ordinacije
Poslednjih dana svuda oko nas ljudi kašlju i sve su veće gužve u zdravstvenim ustanovama. Zapravo, vlada veliki kašalj, a posebno je učestala pojava kod dece, rekla je specijalista pedijatrije i...
I muškarci su u riziku od postporođajne depresije
Kada je reč o postporođajnoj depresiji, većina ljudi razmišlja o mentalnom zdravlju majke, ali istraživanja ukazuju da sličan broj muškaraca doživljava neki oblik depresije nakon rođenja deteta, prema iznetim rezultatima...
Najskuplji lek na svetu od danas se daje u Srbiji, Lav Teodorović prvo dete koje dobija najnoviju gensku terapiju
Zolgensma, najskuplji lek na svetu, od danas počinje da se daje u Srbiji. Lav Teodorović prvo je dete u našoj zemlji sa spinalnom mišićnom atrofijom koje prima tu terapiju u...
Mokri kupaći kostim i tanga najveći neprijatelji žena tokom leta
Poslednjih dana sve je više pacijentkinja kojima je potrebna pomoć ginekologa. Šta u ovom trenutku ugrožava njihovo zdravlje i kako da ga unaprede govori dr Aleksandra Kostić, ginekolog u Domu...
Nema komentara.