Približava se kraj školske godine, ispravljaju se ocene, deca su pod pritiskom, a s njima i mnogi roditelji.
Ne bi li svoju decu dodatno motivisali, roditelji neretko obećavaju (ozbiljne) nagrade ukoliko dete ostvari određeni rezultat. Isto rade i roditelji odlikaša koji dete žele da nagrade za trud tokom cele godine i smatraju da je to ispravno. Darovi su razni: od novih telefona, bicikala, tableta, putovanja i sl.
Ipak, nekoliko istraživanja pokazalo je da nagrade za ocene nisu dobra ideja. Psiholog Ričard Ryan sa Univerziteta Ročester u Njujorku smatra da su deci tako motivacija za učenje pokloni, a ne znanje.
“Sada je roditelj taj koji mora da nadzire i podstiče dete, umesto da dete samo shvati vrednost učenja i upornosti. Bilo bi bolje da roditelj na drugi način pohvali dete – recimo, da mu predloži da zajedno proslave uspeh, odu na izlet, večeru i sl. Nagrađivanje i proslava nekog uspeha dve su različite stvari“, smatra prof. Ryan.
Na taj način razmišlja i mama blogerka, Kristina Organ.
“Ja verujem u nagrađivanje truda, a ne rezultata. Jedno dete može prolaziti kroz sve razrede s čistom peticom bez mnogo muke, dok drugo dete mora više da se potrudi i uči za četvorku. Šta poručujemo ako nagradimo samo učenika koji je prošao s peticom? Da trud onog drugog nije vredan? Lično, uspeh dece radije slavim nego da ga nagrađujem, a najviše razloga za slavlje imam kad vidim da su moja deca lepo vaspitana i pomažu drugima. Uostalom, to je ono što je važno, a ne ocene u dnevniku”, kaže mama Kristina.
Izvor: Zelena učionica
Sve fin neki svet. Verovatno su ti isti roditelji odrastali uz zuljeve na rukama cisteci balegu u selima iz kojih su dosli, pa se dolaskom u prvi veci grad, tikve pokondirile. Ta ista deca ce danas-sutra, sa tim istim snegovima, reci da nije njihov posao da ciste sneg ispred istih tih zgrada u kojima zive. E pa jeste, zivot u zgradi je zivot u vertikalnoj ulici..tamo se mora svasta nesto placati, cistiti sneg, razbijati led, bacati djubre, prati, ribati…inace-kazna.
Bolje da pocne na vreme-da ne budem pogresno shvacen-treba i ucitelj da istu uzme u ruke i da primer toj deci, deca treba da nauce da i to treba da se radi, a ne da se izrabljuju, to nikako ne, ali taj stav „moje dete je…“ nas je i doveo ovde gde smo.