Piše: Nenad Todorović
Čuvaš dete od godinu dana. Unervozi se, dosadno joj je. Napolju kiša. Počinje da se nervira. Pogledaš na sat, tačno je devet sati.
Uzmeš je u naručje, šetaš po kući u krug ko muva bez glave, pokazuješ slike, postere, žvrljotine po zidu od flomastera, nalepljene zvezde, mesec, luster – 15 minuta.
Spustiš je na pod, ponudiš sve igračke koje ima, zveckaš, treskaš, vozaš, letiš, ploviš, pokazuješ, kriješ, puziš, klečiš, ustaneš, sedneš – 20 minuta.
Ustaneš, odeš u spavaću sobu, legnete na krevet, stavljaš sebi jastuk na glavu, prekrivač na glavu, imitiraš kucu, macu, gugutku, kravu, svinju, kokošku, nosoroga, mamuta, bengalskog tigra, jednoroga – 15 minuta.
Ustaneš, odete do prozora, gledaš kišu, lišće, vetar, kiša pada po baricama, pišeš po zamagljenom prozoru, brišeš, kucaš o staklo, duneš da zamagliš, opet pišeš, odeš do ogledala, kreveljiš se, smeješ se, mrštiš se, opet se smeješ, staviš kapu na glavu, prebaciš detetu, maslačite ogledalo prstima mokrim od prozora – 30 minuta.
Udarate balon od rođendana, Bog blagoslovio onog ko je doneo balon, jurite balon, balon juri vas, opet ga udarate, šutirate, grlite – 15 minuta.
Šetaš po kući, zviždiš, pričaš, pevaš, zum, zum, išli smo u Afriku, iz kuće je izleteo na ulicu Iva, ima jedno pile, razbole se lisica…
Ponudiš vodu, lažu, uzme lažu, baci lažu, opereš, vratiš, opet baci, opet opereš, sad više ne daš, tražiš crtane na TV-u, tražiš video na Youtube-u, proveriš pelenu, dohvatiš daljinski koji je pao i tablet pored njega.
Podigneš pogled ka satu – tačno je 9 sati i 10 minuta.
Izvor: Detinjarije.com
