Potpuno je prirodno da se porodice svađaju i da imaju različita mišljenja. Na kraju krajeva postoji izreka “Svaka je glava svet”
Ipak, neretko se majka svađa najviše sa jednim od svoje dece. Prema studiji “ono što vas najviše muči u ponašanju kod druge osobe je ono što vas muči kod vas samih” roditelji često ne prihvataju stavove svoje dece ili pokušavaju da ih isprave jer u njima vide svoj odraz, što ih može dovesti do žestokih sukoba
Sa portala Brigit Side razgovarali su sa psihologom Mari Segreles koja je objasnila zašto ponekad roditelji imaju komplikovaniji odnos sa jednim od svoje dece.
Često je u pitanju “projekcija” odnosno odbrambeni mehanizam kada čovek drugoj osobi pripisuje svoje misli i stavove koje ne može da toleriše.
Deca imitiraju ponašana svojih roditelja, kaže Marti Segreles i mnoge stavove su nasledili od roditelja. Deca od detinjstva posmatraju kako se njihovi roditelji ponašaju u različitim situacijama. Čak i raspoloženje majke ili oca može da utiče na emocionalni razvoj njihove dece.
Posebnom tokom adolescencije kada se ličnost svakog od njih počne uspostavljati, deca tada počinju da usvajaju ponašanje svojih roditelja, od načina na koji govore do načina na koji reaguju.
Normalno je da tokom života gledate u prošlost i da niste zadovoljni nekim odlukama ili načinom na koji ste reagovili i želeli bi to da promenite. Tako da kada postanete roditelji vi vidite da i vaše dete čini iste greške kao i vi i automatski želite da ih ispravite.
Kako da razrešite ove sukobe?
Psiholog Segreles rekla je da bi roditelji trebalo da prepoznaju sopstvene unutrašnje sukobe i da ih razreše, a zatim da pokušaju da utiču na svoju decu. Ipak, sve i da uspete prošlost da ostavite iza sebe morate prihvatiti da deca “ne pripadaju” mami ili tati. Ona moraju sama donositi odluke i praviti sopstvene greške kao lično iskustvo učenja.
Uvek pokušajte da razmišljate iz ugla deteta pre nego donesete presudu. Procenite način na koji se obraćate detetu, ton i reči koje koristite.
Ako ne prihvataju vaš savet, negoduju… setite se da bi ste i vi verovatno reagovali na isti način. Pokušajte da se zbog toga ne ljutite.
Ako je rasprava preglasna, ako vičete i upućujete reči koje mogu da povrede, bolje je pauzirati i ostaviti raspravu za drugi put. Važno je da kontrolišete emocije. Pokušajte da budete što mirniji.
Morate prihvatiti da nisu sva ljudska bića jednaka i da morate da tolerišete razlike.
Izvor: Moj pedijatar
