Đaci iz Srbije ove godine mogu da kažu da imaju uslove kao njihovi drugari upisani u neku od elitnih privatnih škola. Tako izgleda bar na prvi pogled. U učionicama projektovanim za prijem tridesetak đaka sedi po jedan učenik u klupi, nastavnik predaje gradivo njima desetak, a s obzirom na to da su časovi 15 minuta kraći, školarci se kući vraćaju vedri i odmorniji nego prošle godine u ovo doba.
Međutim, roditeljima, iako srećnim što za sada kod kuće ne moraju da glume i nastavnike, obrazovni sistem koji je ove godine kreirala korona ne izgleda idilično.
– Imam decu u drugom, petom i sedmom razredu. Iako su u školu krenuli pre tri nedelje, nijedno nema osećaj da je raspust gotov. Naročito najmlađe dete, koje je epidemija zatekla u martu u prvom razredu. Kada poredim njegov odnos prema školi i znanje sa drugo dvoje dece u tom istom periodu, to su nebo i zemlja. Ali i kod najstarijeg deteta vidim negativne posledice ovakvog školovanja jer su do sada su imali samo jedan čas francuskog – kaže Beograđanka Jovana Simonović.
Šta će da rade oni roditelji koji na poslu moraju da budu u sedam sati, a detetu škola počinje sat kasnije? Kako će se snaći oni koji rade duže, a nisu računali da će celodnevna nastava biti značajno skraćena? Šta će oni za čiju decu nije bilo mesta u produženom boravku? Za mnoge su jedino rešenje privatni boravci, za koje bi mesečno trebalo izdvojiti oko 20.000 dinara. Tako je idilična slika školovanja u malim grupama razbijena u paramparčad čim su roditelji shvatili da za ove probleme nadležni nemaju druga rešenja.
A kako sve izgleda iz ugla onih koji sede za katedrom?
– Sve može da se stigne za 30 minuta. Čak mi se čini da je ovoj generaciji prirodniji brži tempo učenja, jer su naviknuti na kraće forme i na dinamičnost. Sadašnje generacije su zaista osposobljene da brže usvajaju znanja. Čak imaju i koncentraciju sve vreme dok traje nastava. Manje su i gužve u školi, pa je mirnije i zaista je lepo raditi u takvim uslovima – kaže za „Politiku” Iva Zlatić, profesorka srpskog jezika u Osnovnoj školi „Nikola Tesla” iz Beograda. Što se ne stigne, dodaje, dostupno je na sajtu, pa je kombinacija tradicionalne i onlajn škole đacima zanimljivija.
Međutim, njena koleginica Sofija Antonić ima nešto drugačiji stav: škola se pohađa, a ne prati se, kaže.
– Od onlajn škole mnogo je bolje imati skraćene časove u samoj školi. Zaista može sve da se stigne za 30 minuta, ali tako što ćemo skratiti predavanja. Recimo, izbacićemo uvod i zaključak, što ipak nije dobro jer bi čas trebalo da ima svoj prirodan ritam – dodaje Sofija Antonić, takođe profesorka srpskog jezika.
Naše sagovornice objašnjavaju da to što su odeljenja podeljena u dve grupe koje u školu dolaze u različitim vremenskim intervalima ne predstavlja opterećenje za predavače. Nezadovoljstvo se, ističu, ne čuje ni u zbornicama ni među decom jer su se svi uželeli nastave.
„Skraćeni časovi, ali ne i prilagođen nastavni plan i program za tu minutažu, predstavljaju problem koji će se videti na završnim ispitima.“
U srednjim školama odeljenja su takođe podeljena, a dok jedna grupa pohađa školu, druga nastavu prati onlajn. Iz ugla Aleksandra Markova, predsednika Foruma beogradskih gimnazija, skraćeni časovi, ali ne i prilagođen nastavni plan i program za tu minutažu, predstavljaju problem koji će se videti na završnim ispitima.
– Ministarstvo prosvete bi zaista trebalo da ima na umu ovu i prošlu školsku godinu kada budu planirali završne ispite. Lepo zvuči – manje dece u učionicama, veća posvećenost predavača. Međutim, plan i program nisu suženi, ostali su istog obima kao kad časovi traju 45 minuta. Mana je i to što se đaci, kada im se završi nedelja predviđena za nastavu na daljinu, samo nadovezuju dalje na gradivo, kao da su sve vreme bili na predavanjima u školi – ističe Markov.
Naš sagovornik ukazuje i na problem izvođenja vežbi koje imaju stručne škole, a koje nije, naravno, moguće organizovati na mreži. Sve u svemu, procenjuje on, kvalitet obrazovanja ove i prethodne godine opašće za 30 odsto.
– Nema besplatne elitne škole, ovu će skupo da plate samo đaci – pokušava da sumira utiske i procene Jovana Simonović, koja kao majka troje školaraca ima, kaže, dovoljno argumenata i iskustva da poredi ovo i vreme pre korone.
Izvor: Politika
