Koliko dece je najpametnije imati i zašto roditelji greše po ovom pitanju

Brajan Kaplan, američki ekonomista i profesor sa američkog Univerziteta Džordž Mejson  u svojoj knjizi „Sebični razlozi za rađanje više dece: Zašto se sjajni roditelji manje opterećuju i više zabavljaju nego što mislite“ baca drugačije svetlo na odluku roditelja o tome koliko dece treba da imaju.

Prema Kaplanu,  glavna greška roditelja (ili budućih roditelja) je to što precenjuju sadašnjost. Ovo je česta greška. Radnici sa dvadeset i nešto ili trideset i nešto godina ne štede dovoljno za penziju jer im se čini da je to vreme daleko. Onda napune šezdeset, i odjednom se kaju što su toliko trošili na džipove i plazma televizore, a nisu ulagali u penzioni fond.

Parovi, smatra on, moraju da razmišljaju ne samo koliko dece žele sada, kad imaju preča posla od podgrevanja hrane za bebe, nego koliko će im dece biti potrebno kad budu stari i usamljeni. Kaplan preporučuje „pravilo proseka“: „Recimo da imate trideset godina. Sebično govoreći, zaključujete da je naprijatniji broj dece u tridesetim godinama jedno. U četrdesetim, vaš optimalni broj dece će porasti na dvoje – imaćete više slobodnog vremena dok se deca polako osamostaljuju. Dok budete u pedesetim godinama, sva vaša deca biće zauzeta svojim životom. U ovoj fazi, zar ne bi bilo dobro da imate četvoro dece koja će vas povremeno obilaziti? Na kraju, kad prevalite šezdesetu i počnete da se pripremate za penziju, imaćete dovoljno slobodnog vremena da se posvetite unucima. Sa petoro dece, šanse da ćete imati unuke su sasvim dobre.“

Kaplan u ovom slučaju izvodi zaključak da je „najbolje imati troje dece“.

Iako ovaj broj može da varira od porodice do porodice, ista kalkulacija, tvrdi Kaplan, primenjiva je svuda. Deca gnjave kad su mala. Treba im puno pažnje upravo u vreme kad roditelji grade svoju karijeru. Kao rezultat toga, većina ljudi prestaje da rađa decu pre nego što dođe do broja koji bi im, dugoročno gledano, bio u najvećem interesu. „Tipični roditeljski porivi u kombinaciji sa razvijenom dalekovidošću nalažu više dece od tipičnih roditeljskih poriva u kombinaciji sa umerenom dalekovidošću“, piše Kaplan. (Nažalost, on ne objašnjava šta bi roditelji trebalo da rade ako im idealan broj dece nije okrugao.)