Не знам да ли сте приметили да нам дете својом приврженошћу, задовољством, гукањем, дакле, блаженством, испуни наше наручје, без обзира да ли смо лепи, здрави, одморни или тмурни, или желимо да га се што пре решимо, јер идемо на службени пут, авион је сурово тачан, а негде тамо нас већ неко, нама веома важан, чека – журимо некуд.
Али, да бисмо им се радовали, да бисмо им се посветили, да бисмо им дали предност у нашем животу, деца треба да буду заиста лепа и послушна, да одговарају нашим жељама или да буду болесна и да им је потребна наша помоћ.
Дете треба, дакле, да заслужи да га волимо или да му је опстанак заиста угрожен. А они нас воле унапред, без обзира какви смо родитељи.
Проф.др Светомир Бојанин
Цитат из књиге Пријатељски разговори дечијег психијатра са родитељима и васпитачима
Izvor: Detinjarije.com
